Мишић ресице (лат. musculus uvulae) је танак, непаран мишић главе који се налази у склопу мускулатуре меког непца.[1][2][3] Припаја се на задњој носној бодљи и горњој и задњој страни непчане апонеурозе (фиброзном скелету меког непца). Одатле се усправна мишићна влакна спуштају наниже, паралелно са влакнима мишића подизача меког непца, и завршавају на дубокој страни слузокожне мембране на врху ресице.[4]

Мишић ресице

Инервација потиче од гранчица ждрелног сплета, у чијој изградњи учествују језично-ждрелни живац, живац луталац и вратни симпатикус. Највећим делом у оживчавању учествује вагусни нерв.

Основна улога мишића се огледа у подизању и скраћивању ресице.

Извори уреди

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  4. ^ Даринка Станишић-Синобад (2001). Основи гнатологије. Београд: БМГ. ISBN 978-86-7330-139-6. COBISS-ID 94080780. 

Литература уреди

  • Даринка Станишић-Синобад (2001). Основи гнатологије. Београд: БМГ. ISBN 978-86-7330-139-6. COBISS-ID 94080780. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.