Младен Братић
Младен Братић (Подграђе, 6. јун 1933 — Вуковар, 2. новембар 1991) био је генерал-мајор Југословенске народне армије. Као командант Новосадског корпуса, погинуо је у бици за Вуковар.[1]
| Младен Братић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. јун 1933. |
| Место рођења | Подграђе, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 2. новембар 1991. (58 год.) |
| Место смрти | Вуковар, Хрватска, СФР Југославија |
| Место укопа | Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду |
| Војна каријера | |
| Служба | СФР Југославија до 1991. |
| Војска | ЈНА |
| Чин | генерал-мајор |
| Командант | Новосадски корпус |
| Учешће у ратовима | Рат у Хрватској |
Биографија уреди
Младен Братић рођен је 6. јуна 1933. године у селу Подграђе код Невесиња, од оца Ђорђа и мајке Милене. Пре распада Југославије, Братић (тада пуковник) је био командант тенковске касарне у Панчеву. Изабран је за команданта Новосадског корпуса Југословенске народне армије 8. јула 1990. године и на тој функцији дочекао је рат у Хрватској. Када је отпочела битка за Вуковар, Братић је изабран за једног од команданата. Братић је командовао северним делом операције а Миле Мркшић јужним делом. У северном делу је била једна механизована бригада, један механизовани пук из Панчева и 211 тенкова као појачање из Барање (који су били стационирани у Борову насељу).
ЈНА је 2. новембра 1991. отпочела искрцавање поморског десанта на Дунаву. Током ове операције, генерал Братић је погинуо када је погођен топовском ватром у шуми Ђергај код Борова насеља. После погибије, наследио га је генерал-потпуковник Андрија Биорчевић (који је такође учествовао у бици за Вуковар) као командант Новосадског корпуса. Свеукупно, око 1.300 војника ЈНА изгубило је живот у бици у Вуковару и околним местима.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[2] Сахрани су присуствовали Жељко Ражнатовић, Момчило Голијанин, Горан Хаџић, Живота Панић и Благоје Аџић између осталих.[3] Братић и генерал Војске Републике Српске Рајко Балаћ су једини генерали на југословенској/српској страни који су погинули у ратовима на простору бивше Југославије.
На дан Прве бригаде Копнене војске, 8. новембра 2019. године, у касарни „Југовићево” у Новом Саду је откривена спомен-плоча у част генералу Братићу.[4]
Галерија уреди
-
Братићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Референце уреди
- ^ Mario Šebetovsky (July 2002): "The Battle of Vukovar: The Battle That Saved Croatia" (pp. 9–10). Приступљено 23. 7. 2016.
- ^ Списак сахрањених
- ^ Транскрипт са суђења у Хагу
- ^ Откривена спомен плоча генералу Младену Братићу погинулом у Вуковару („Политика”, 8. новембар 2019)