Монтезума II
Монтезума II или Монтесума Шокојоци (1466. — Теночтитлан, 30. јун 1520) био је девети и последњи астечки владар који је изабран 1503. године.[1] Његова владавина је приведена крају доласком шпанских конкистадора на челу са Ернаном Кортесом.[2] Постоји много контрадикторних историјских извора о његовом животу и личности, зато се у ствари мало о њему сигурно зна. Према неким историјским изворима, Монтезума је био врло празноверан човек и веровао је да су шпански конкистадори у ствари потомци бога Кецалкоатла. Ернан Кортес га је потом заробио и покушавао управљати астечким царством манипулишући Монтезумом. 1520. године, Астеци су подигли устанак против Шпанаца, и те је године Монтезума убијен. Не зна се да ли је убијен са стране Шпанаца или Астека.[3]
| Монтезума | |
|---|---|
 Портрет из касног 17. века приписан Антонију Родригезу | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1466. |
| Место рођења | Теночтитлан, |
| Датум смрти | 30. јун 1520. (53/54 год.) |
| Место смрти | Теночтитлан, |
| Породица | |
| Потомство | Чималпопока |
| Родитељи | Аксејакатл |
Монтезума се родио у Теночтитлану, данашњем Мексико Ситију. Његово име на наватл језику значи „онај који се љути као краљ“. Током његове владавине астечко царство је достигло свој врхунац. Монтезума је ратовањем проширио територија царства и инкорпорирао народе Јопи и Запотек у царство.[4] Имао је осам кћери и једанаест синова. Кроз брак са краљицом Тлапализквихохцин од Екатепека, једном од његове две жене, он је такође био и краљевски супруг алтепетла,[5] иако је мало људи у Мексику знало за ову политичку улогу, чак и на његовом двору.[6]
Први контакт између аутохтоних цивилизација Месоамерике и Европљана догодио се током његове владавине, а он је убијен у почетним фазама шпанског освајања Астечког царства, када су се конквистадор Ернан Кортес и његови људи борили да заузму престоницу Астека Теночтитлан. Током његове владавине, Астечко царство достигло је највећу величину. Путем ратовања, Моктезума је проширио територију на југ чак до Ксоконоска у Чијапасу и превлаке Техуантепека, и инкорпорирао народ Запотека и Јопија у царство.[7] Он је променио претходни меритократски систем друштвене хијерархије и проширио поделу између пипилтина (племића) и мацехуалтина (народа) забрањујући обичним људима да раде у краљевским палатама.[7]
Иако су друга два астечка владара наследила Моктезуму након његове смрти, њихова владавина је била краткотрајна и царство је брзо пропало под њиховом контролом. Историјски прикази Моктезуме су углавном били обојени његовом улогом владара поражене нације, а многи извори су га описали као слабовољног, сујеверног и неодлучног.[8] Међутим, прикази његове личности међу његовим савременицима су подељени; неки га приказују као једног од највећих вођа које је Мексико имао, великог освајача који је дао све од себе да одржи своју нацију на окупу у време кризе,[9] док га други приказују као тиранина који је желео да преузме апсолутну контролу над целим царством.[10] Прича о њему остаје један од најпознатијих освајачких наратива из историје европског контакта са Индијанцима, а помиње се или приказује у бројним делима историјске фантастике и популарне културе.
Име уреди
Наватлски изговор његовог имена је [motekʷˈsoːma]. То је сложеница од именице која значи „господар“ и глагола који значи „мрштити се у гневу“, те се тумачи као „он је онај који се мршти као господар“[11] или „онај који се љути на племенит начин.“[12] Његов глиф имена, приказан у горњем левом углу слике из Кодекс Мендозе испод, састављен је од дијадеме (xiuhuitzolli).[13]
Краљевски број уреди
Астеци нису користили краљевске бројеве; број је ретроактивно придодат од стране историчара да би се лакше разликовао од првог Моктезуме, названог Моктезума I.[8][14] Астечке хронике су га звале Мотецухзома Ксоцојоцин, док се први звао Мотецухзома Илхуикамина или Хуехуемотецухзома („Стари Монтезума“). Ксоцојоцин значи „почасни млади“ (од „коцојотл“ [млађи син] + суфикс „-цин“ који се додаје именицама или личним именима када се о њима говори са поштовањем.[15])
Први контакт са Шпанцима уреди
Монтезума се први пут сусрео с европским досељеницима 1517. године, кад је експедиција Хуана де Грихалве доспела на источну обалу астечког царства. Монтезума је наредио да се будући доласци странаца помно прате.
Монтезума је био информисан о доласку Кортеса, па је послао своје делегате да поздраве странце. Кортез се удружио с народом Тлашкалтека, који су били непријатељи астечког царства и заједно су подизали устанке против астечке владавине. Монтезума је тога био свестан, а Шпанцима је слао дарове (према једној верзији зато што се бојао Шпанаца, а према другој зато што је у астечкој култури то био начин показивања супериорности).
 | Овај чланак везан за историју Америке је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Aztec Political Structure”. Tarlton Law Library. Архивирано из оригинала 11. 01. 2023. г. Приступљено 10. 3. 2020.
- ^ „Montezuma II Aztec emperor”. Britannica. Приступљено 29. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Montezuma II”. Biography. Приступљено 29. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Moctezuma II”. Aztec History. Приступљено 29. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ Chimalpahin 1997, стр. 101.
- ^ Díaz del Castillo 2011, стр. 283.
- ^ а б Hassig 1988, стр. 221.
- ^ а б Williamson, Edwin (1992). The Penguin history of Latin America. New York: Penguin Books. стр. 18. ISBN 0-14-012559-0. OCLC 29998568.
- ^ Díaz del Castillo 2011, стр. 428.
- ^ de Alva Ixtlilxóchitl 1892, стр. 321.
- ^ Andrews, J. Richard (2003) [1975]. Introduction to Classical Nahuatl. Revised Edition. Norman: University of Oklahoma Press. стр. 599.
- ^ Brinton, Daniel G. (1890). Ancient Nahuatl Poetry.
- ^ British Museum Exhibition Guide for Moctezuma: Aztec Ruler (2009)
- ^ Klein, Cecelia (2001). Gender in Pre-Hispanic America (на језику: енглески). Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. стр. 330—334. ISBN 9780884022794.
- ^ „Nahuatl Dictionary/Diccionario del Náhuatl”. Архивирано из оригинала 2010-03-10. г.
Литература уреди
- Chimalpahin, Domingo (1997). Anderson, Arthur J. O.; Schroeder, Susan, ур. Codex Chimalpahin: Society and politics in Mexico Tenochtitlan, Tlateloloco, Texcoco, Culhuacan, and other Nahua Altepetl in Central Mexico. 2. University of Oklahoma Press. ISBN 9780806129501.
- de Alva Ixtlilxóchitl, Fernando (1892). Chavero, Alfredo, ур. Obras históricas [Historical Works] (PDF) (на језику: шпански). 2. México: Oficina Tip. de la Secretaría de Fomento. Приступљено 16. 12. 2021.
- de Sahagún, Bernardino (1577). Historia general de las cosas de Nueva España [General History of the Things of New Spain] (на језику: шпански и Nāhuatl). 2. Приступљено 15. 12. 2021.
- Durán, Diego (1867). Ramírez, José F., ур. Historia de las indias de Nueva España y islas de Tierra Firme [General History of the Indies of New Spain and Islands of the Mainland] (на језику: шпански). Mexico: Imprenta de J. M. Andrade y F. Escalante. Приступљено 14. 12. 2021.
- Díaz del Castillo, Bernal (2011) [1632]. Serés, Guillermo, ур. Historia verdadera de la conquista de Nueva España [True History of the Conquest of New Spain] (PDF) (на језику: шпански). Real Academia Española-Galaxia Gutenberg-Círculo de Lectores. Приступљено 20. 12. 2021.
- Díaz del Castillo, Bernal (1963). The Conquest of New Spain. Превод: Cohen, John M. New York: Penguin Books. ISBN 978-0140441239.
- Díaz, Bernal (2008). Carrasco, Davíd, ур. The History of the Conquest of New Spain. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-4287-4. Приступљено 22. 5. 2018.
- Muñoz Camargo, Diego (1892). Chavero, Alfredo, ур. Historia de Tlaxcala [History of Tlaxcala] (PDF) (на језику: шпански). Mexico: Oficina Tip. de la Secretaría de Fomento. Приступљено 20. 12. 2021.
- Cortés, Hernán (1986). Hernan Cortes: Letters from Mexico. Превод: Pagden, Anthony. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 9780300037241.
- Cortés, Hernán (1866). de Gayangos, Pascual, ур. Cartas y relaciones de Hernan Cortés al emperador Carlos V [Letters and relations from Hernán Cortés to emperor Charles V] (на језику: шпански). Paris: Imprenta central de los ferro-carriles A. Chaix y C.
- López de Gómara, Francisco (2007) [1553]. Gurría Lacroix, Jorge; Alcibíades, Mirla, ур. Historia de la Conquista de México (PDF) (на језику: шпански). Venezuela: Fundación Biblioteca Ayachuco. ISBN 978-980-276-460-0.
- de Torquemada, Juan (1723) [1615]. Monarquía indiana [Indian Monarchy] (на језику: шпански). Madrid: Oficina y acosta de Nicolás Rodríguez Franco. Приступљено 18. 12. 2021.
- Isaac, Barry L. (1983). „The Aztec "Flowery War": A Geopolitical Explanation”. Journal of Anthropological Research. 39 (4): 415—432. JSTOR 3629865. S2CID 55463057. doi:10.1086/jar.39.4.3629865. Приступљено 18. 12. 2021.
- Bueno Bravo, Isabel (2006). „Moctezuma Xocoyotzin y Hernán Cortés: dos visiones de una misma realidad” (PDF). Revista Española de Antropología Americana (на језику: шпански). 36 (2): 17—37. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-07-01. г.
- Chipman, Donald E. (2005). Moctezuma's Children: Aztec Royalty Under Spanish rule, 1520-1700. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-72597-3.
- Hassig, Ross (1988). Aztec warfare: imperial expansion and political control
. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 9780806121215. OCLC 17106411. - Cohen, Sara E. (1972). „How the Aztecs Appraised Montezuma”. The History Teacher. Society for History Education. 5 (3): 21—30. JSTOR 491417. doi:10.2307/491417.
- Graulich, Michel (1994). Montezuma : ou l'apogée et la chute de l'empire aztèque (на језику: француски). Paris: Fayard. ISBN 978-2213593036.
- Hajovsky, Patrick Thomas (2015). On the Lips of Others: Moteuczoma's Fame in Aztec Monuments and Rituals. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-1-4773-0724-3.
- Lockhart, James, ур. (1993). We People Here: Nahuatl Accounts of the Conquest of Mexico. Превод: Lockhart, James. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-07875-8.
- Martínez, Jose Luis (1980). „Gerónimo de Mendieta”. Estudios de Cultura Nahuatl, UNAM, Mexico. 14: 131—197. ISSN 0071-1675.
- McEwan, Colin; López Luján, Leonardo, ур. (2009). Moctezuma Aztec Ruler. London: The British Museum Press. ISBN 9780714125855.
- Phelan, John Leddy (1970) [1956]. The Millennial Kingdom of the Franciscans in the New World: A Study of the Writings of Gerónimo de Mendieta (1525–1604) (2nd edition, revised изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-01404-9. OCLC 88926.
- Sanchez, Gonzalo M. (2015). „Did Emperor Moctezuma II's head injury and subsequent death hasten the fall of the Aztec nation?.”. Neurosurgical Focus. 39 (1): E2. PMID 26126401. doi:10.3171/2015.4.FOCUS1593
. - Thomas, Hugh (2013) [1993]. Conquest, Montezuma, Cortes, and the Fall of Old Mexico. Touchstone; Simon and Schuster. ISBN 9781439127254.
- Townsend, Richard F. (2000). The Aztecs (2nd edition, revised изд.). London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-28132-7. OCLC 43337963.
- Tsouras, Peter G. (2005). Montezuma: Warlord of the Aztecs. Potomac Books. ISBN 978-1574888225.
- Vazquez Chamorro, Germán (1981). „Las reformas socio-económicas de Motecuhzoma II”. Revista española de antropología americana (на језику: шпански). 11: 207—218. ISSN 0556-6533.
- Vazquez Chamorro, Germán (2006). Moctezuma (на језику: шпански). EDAF. ISBN 978-84-96107-53-3.
- Weaver, Muriel Porter (1993). The Aztecs, Maya, and Their Predecessors: Archaeology of Mesoamerica (3rd изд.). San Diego, CA: Academic Press. ISBN 0-12-739065-0. OCLC 25832740.
- Restall, Matthew (2003). Seven Myths of the Spanish Conquest. Oxford University Press. ISBN 0-19-516077-0.
- Valencia, Robert Himmerich y (1991). The Encomenderos of New Spain, 1521-1555. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0292720688.
- Gillespie, Susan D. (1989). The Aztec Kings: The Construction of Rulership in Mexica History. University of Arizona Press. ISBN 978-0816510955.
- Bricker, Victoria Reifler (1981). The Indian Christ, the Indian King: The Historical Substrate of Maya Myth and Ritual. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-72141-8.
Спољашње везе уреди
- A reconstructed portrait of Motecuhzoma Xocoyotzin, based on historical sources, in a contemporary style.
- „Montezuma I.”. Appletons' Cyclopædia of American Biography. 1900.
