Мошо Одаловић
Mомчило Мошо Одаловић (Старо Грацко, 1. април 1947) српски је песник за децу и младе.
Мошо Одаловић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Момчило Одаловић |
| Датум рођења | 1. април 1947. |
| Место рођења | Старо Грацко, код Липљана ФНР Југославија |
Биографија уреди
Рођен је у Старом Грацком (општина Липљан),[1] на обали реке Ситнице.
Основну школу завршио је у Липљану, гимназију у Косовској Митровици, а на Филолошком факултету студирао је књижевност.
У „Јединству“ је радио као новинар, уредник „Јединства за децу“ и главни уредник „Ђурђевка“.
Од 1994. године живи у Смедереву, „у својих 7,5 ари коначне отаџбине“, као слободан уметник.
Мошо Одаловић је написао песму Јези ли знао Црњанског, на тему свог избеглиштва из завичаја, коју је посветио Љубивоју Ршумовићу.[2]
Писац је, сликар, илустратор и калиграф. Имао је више самосталних изложби. Области уметничког рада и интересовања су му: слике, илустрације, скулптуре, уметничка столарија, уметничка фотографија.
Манифестације уреди
- Фестивал југословенске поезије младих[3]
- Смедеревска песничка јесен[4]
- Изложбе „Мошове занимације“- слике, илустрације, уметничка столарија, фотографија...
- Књижевни сусрети на Козари[5]
- Књижевни фестивал „Борина недеља“
- Змајеве дечје игре
Награде уреди
- Горанова плакета
- Награда „Принц дечјег царства”, Република Српска
- Награде Сајма књига у Бања Луци и Сајма књига у Херцег Новом
- Новосадско Звонце популарности
- Награда „Змајев штап”, (почасна награда домаћину Игара)
- Награда „Златно Гашино перо”, 2001.
- Награда „Златни кључић”, 2002.
- Награда „Сребрно Гашино перо”, за књигу Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003.
- Награда „Раде Обреновић”, за књигу Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003.
- Награда „Гордана Брајовић”, за књигу Поправљање низбрдице, 2007.
- Књижевна награда „Невен”, за књигу Где је лампино дете, 2008.
- Књижевна награда „Политикиног Забавника”, за књигу Где је лампино дете, 2008.
- Награда „Грачаничка повеља”, 2009.
- Вукова награда, 2013.
- Повеља Змајевих дечјих игара, 2016.
- Награда „Жичка хрисовуља”, 2017.
Дела уреди
Песме за одрасле уреди
- Тако и толико, 1973.
- Лирски покер, епистоларна лирика,1994 (са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем)
Песме за децу уреди
- Врло важно, 1975,
- Да ти кажем нешто, 1977,
- Пегави генерали, 1981,
- Од амебе до бебе, 1982,
- Неко је украо ласту, 1987,
- Мама је глагол од глагола радити, 1986,
- Друже тата, кућни команданте, 1986,
- Овде нешто није у реду, 1988,
- Ветар ми однео панталоне, 1991,
- Том Сојер у Црној Гори, 1991,
- Тако је било, пчеле ми, 1995,
- Баба је ту , ја сам у Јапану,1996,
- Рече ми једно дијете, 1997,
- Косовчице, 1998,
- Брза књига, 1999,
- Петорица из српског, 1999,
- Буквар, завичајни појмовник, 2001,
- Јабуко мирисна
- Завичајни буквар (мешавина поезије, причања, афоризама, досетки, каламбура, пошалица и ћаскања, духовитих и мудровраголастих поука и упутстава за игру и одрастање). У овом делу појављује се као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф.
- Поправљамо низбрдице, 2006
- Црталиште игралиште за предшколце и основце, 2007 (У овом делу такође се појављује као комплетан аутор, писац, илустратор и калиграф).
- Где је лампино дете, 2008
- Жича пчелино чедо, 2009
Романи уреди
- Баба је ту, ја сам у Јапану, 2003
- Ево сецкам воду за хрчка, 2008
Референце уреди
- ^ Glas-Javnosti - ARHIVA, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 134.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2007. г. Приступљено 06. 12. 2007.
- ^ Metafora - Poezija Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2007), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Skd Prosvjeta, Приступљено 13. 4. 2013.
Литература уреди
- Милисав Савић: Ко је ко, писци из Југославије, Ошишани јеж, 1994.
- Даница Андрејевић: Савремени писци Косова и Метохије, лексикон, Књижевно друштво Косова и Метохије, Косовска Митровица, 2005,
