Мрђан Бајић
Мрђан Бајић (Београд, 15. октобар 1957)[1] српски је вајар, цртач и универзитетски професор.[2][3]
| Мрђан Бајић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1957. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Биографија уреди
Синовац је сликара Милоша Бајића и брат стричевић редитеља Дарка Бајића.[4]
Завршио је вајарство на Факултету ликовних уметности у класи професора Јована Кратохвила.[5] 1981. године; постдипломске студије 1983. године.[3]
Између 1985. и 1990. радио је на ФЛУ као асистент. Године 1995. добио је стипендију фондације Полок-Краснер из Париза.[6] Од 1997, такође ради и као професор на Факултету ликовних уметности у Београду.[7]
Бајић, према речима Јасмине Чубрило, припада реторичкој струји нове уметничке сцене у Србији настале почетком деведесетих година 20. века.[8] Бајић је ту реторичку линију у скулптури почео да развија већ током осамдесетих година. У првој половини деведесетих, Бајићева уметност се огледа у бурном неоекспресионистичком изразу, док у другој половини девете деценије се осећа благо смиривање облика и линија. Утицај Бајићеве уметности се такође може видети и у радовима многих млађих уметника, његових ученика.[8]
Члан је Удружења ликовних уметника Србије УЛУС од 1982. године.[3]
Скулптура вајара Мрђана Бајића и Ричарда Дикона „Оданде довде” постављена је на Савски кеј.[9]
Изложбе уреди
Мрђан Бајић је самостално излагао у многим европским градовима (Београд, Загреб, Љубљана, Париз, Стокхолм, Краков), а такође су његови радови виђени и на групним изложбама у Риму, Њујорку, Сиднеју, Кракову, Паризу, Грацу, Копенхагену, Венецији, Монаку и Солуну.[5][10]
Године 2002. Мрђан Бајић је учествовао на 25. бијеналу у Сао Паолу са пројектом Југомузеј.[11]
Током 2007. наступао је на 52. бијеналу визуелних уметности (од 10. јуна до 21. новембра 2007), где је представљао Србију пројектом „Рисет“ (енгл. Reset) који је постављен у српском павиљону.[12][13]
Награде уреди
- 1980. — Фонд Илија Коларевић, Београд
- 1981. — Фонд Сретен Стојановић, Београд[3]
- 1983. — Седам секретара СКОЈ-а, Загреб[3]
- 1984. — Премија Градске заједнице културе за 1983. годину, Београд[10]
Пројекат Поглед на зид у сарадњи са Културним центром Рекс - 1991. — Фонд Иван Табаковић, САНУ, Београд[3]
- 1992. — Награда Салона Монруж за скулптуру, Париз[3]
- 2000. — Награда Сава Шумановић, Нови Сад[14]
- 2001. — Фонд Владислав Рибникар, Београд[3]
- 2015. — француски Орден витеза уметности и књижевности[15]
- 1987. - Награда на III PIJS, Панчево[3]
- 1993. - Награда на VII PIJS, Панчево[3]
- 1994/1995. - The Pollock-Krasner Foundation Grant, Њујорк [3]
- 2002. - Награда „Мишићев дукат“, Мионица[3]
- 2012. - Награда Уметичке галерије „Надежда Петровић“, Чачак[3]
- 2015. - Chevalier de l’Ordre des Arts et des Lettres[3]
- 2017. - Награда за спомен–обележје Зорану Ђинђићу[3]
Извори уреди
- ^ „Mrđan Bajić”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-03. Приступљено 2024-01-26.
- ^ Ко је ко у српској култури. Пројекат Растко, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „МРЂАН БАЈИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 30. 1. 2024.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Златни пресек”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-11.
- ^ а б „Mrdjan BAJIĆ – Mrdjan Bajic” (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Званичан сајт пројекта Југомузеј. Биографија аутора, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ borisjankovic.com (2014-01-05). „Факултет ликовних уметности”. Факултет ликовних уметности. Приступљено 2024-01-26.
- ^ а б Јасмина Чубрило. Уметност у Београду деведесетих: једно виђење. Пројекат Растко, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Мучибабић, Далиборка. „„Оданде довде” стигла до Савског кеја”. Politika Online. Приступљено 2024-01-26.
- ^ а б „Mrđan Bajić”. art.wiener.co.rs. Приступљено 30. 1. 2024.
- ^ Званичан сајт пројекта Југомузеј, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Званични сајт града Београда:Беоинфовести:Први самостални наступ Србије на Бијеналу у Венецији, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ 52nd International Art Exhibition Venice Biennale / Biennale di Venezia. Списак учесника Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2007), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.
- ^ Зеленовићу и Бајићу Орден витеза уметности и књижевности (Блиц, 21. јануар 2015)
Спољашње везе уреди
- Mrđan Bajić, 52nd Venice Biennale (video)
- Мрђан Бајић: Лако је из прикрајка критиковати („Вечерње новости“, 3. август 2013)
- ПОУЗДАНА ДЕЛА "НЕПОУЗДАНОГ ПРИПОВЕДАЧА": Велика ретроспективна изложба Мрђана Бајића на свих пет нивоа МСУ („Вечерње новости”, 24. септембар 2022)
- Мрђан Бајић, непоуздани приповедач: Архитектура приватног живота (РТС, фебруар 2023)
