Муамер Зукорлић
Муамер Зукорлић (Орље, 15. фебруар 1970 — Нови Пазар, 6. новембар 2021) био је српски политичар, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији, универзитетски предавач и публициста.[3] У периоду 2020—2021 обављао је функцију потпредседника Народне скупштине Републике Србије.
| Муамер Зукорлић | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Зукорлић 2016. године | |||||||||
| Лични подаци | |||||||||
| Датум рођења | 15. фебруар 1970. | ||||||||
| Место рођења | Орље, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||
| Датум смрти | 6. новембар 2021. (51 год.) | ||||||||
| Место смрти | Нови Пазар, Србија | ||||||||
| Професија | муфтија | ||||||||
| Породица | |||||||||
| Супружник | Умеја Абу Техе[1] Елма Елфић[2] | ||||||||
| Деца | 8 (укључујући Усамеа) | ||||||||
| Политичка каријера | |||||||||
| Политичка странка | Странка правде и помирења (2013—2021) | ||||||||
| |||||||||
Биографија уреди
Школовање уреди
Рођен је у селу Орље, близу Тутина. Основну школу је завршио у селу Рибариће код Тутина, а затим у Сарајеву Гази Хусрев-бегову медресу. У Константини у Алжиру је 1993. године завршио Исламски факултет, одсек шеријатско право а пост-дипломске студије у Либану.[4]
Каријера уреди
Након оснивања Мешихата Исламске заједнице Санџака 1993. године, Зукорлић је изабран за муфтију те реизабран на изборима 1998. и 2003. године. Изабран је за председника и главног муфтију Мешихата Исламске заједнице у Србији 27. марта 2007. године. На ову функцију је поново изабран на изборима у јулу 2008. године.
Био је члан је Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини као и оснивач и први главни и одговорни уредник Гласа ислама које се сматра званичним гласилом Исламске заједнице у Србији.[5]
Он је био један од иницијатора оснивања Издавачке куће El Kelimeh и мектеба за предшколски и школски узраст. Оснивач је и први ректор Интернационалног универзитета у Новом Пазару и први декан Факултета за Исламске студије.[6] Његова породица је учествовала у нелегалној градњи више објеката.[7]
Кандидовао се за реису-л-улему Исламске заједнице Босне и Херцеговине током 2019. године и остварио је друго место током избора.[8]
У Новом Пазару је подигао неколико зграда без дозволе за легализацију и илегално је дограђивао постојеће зграде.[9]
Био је члан и оснивач Бошњачке академија наука и уметности (БАНУ).[10][11] Оснивач је Свјетског бошњачког конгреса, Бошњачке националне фондације и Матице бошњачке.[12]
Преминуо је након што му је позлило током предавања студентима.[13] Зукорлићева породица је током априла 2022. изашла у јавност са тврдњама да је он отрован или храном или тешким металима.[14]
Политички ангажман уреди
На првим директним изборима за Национални савет Бошњака који су одржани 6. јуна 2010. године .[15] појединачно највећи број гласова (45—50%) је освојила Бошњачка културна заједница на чијем је челу муфтија Муамер Зукорлић[16] Државни органи су донели одлуку о непризнавању права Бошњачкој културној заједници да самостално формира Национални савет јер није освојила укупну већину гласова.
Упркос овој одлуци Бошњачка културна заједница је прославила победу и извршила конституисање Бошњачког националног вијећа које је на седници одржаној 25. јула 2010. године усвојило декларацију којом се бошњачки народ проглашава конститутивним народом у Србији.[17] Поводом негирања права Бошњачкој културној заједници да самостално формира Национални савет Зукорлић је 15. јуна 2010. дао следећу изјаву:
Играње Санџаком значи поигравање са овим делом Србије. Држава је као зграда у којој станари могу да се воле или не воле. Уколико већински станари одлуче да запале један стан, ризикују да се упали цела зграда. Зато се није играти са ватром. Или ће нам свима бити лепо, или ће ватре бити до врха. Само наша кућа горети неће.
— Муамер Зукорлић, главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији[18]
Мешихат Исламске заједнице у Србији је поводом фото-монтаже, на којој је главни муфтија Муамер Зукорлић приказан у православној свештеничкој одори, објављене у дневном листу Блиц затражио од уредништва и власника листа извињење и „симболичну надокнаду од 100 милиона евра“.[19]
Функцију одборника у Скупштини града Новог Пазара обављао је у периоду 2016-2020.[12]
Оптужен је за подизање међунационалних тензија, као и за то да је присталица зелене трансверзале.[20]
На председничким изборима у Србији 2012. се кандидовао за председника као независни кандидат, а према коначним резултатима освојио је 1,39% гласова.[21]
Приватни живот уреди
Имао је две супруге, које живе одвојено са својом децом — Умеја у стану, а Елма у кући у центру Новог Пазара.[22] Отац му је Мехдија Зукорлић.[23]
Имао је осморо деце и седморо унучади.[6]
Ставови уреди
Током ТВ дуела у јуну 2020. Зукорлић је упоредио данак у крви са „слањем деце у Америку на студије”.[24]
Зукорлић је 2020. године окривио хомосексуализам и ЛГБТ+ параде поноса за наводно ширење вируса који изазива Ковид 19.[25]
У својим говорима и јавним наступа неретко је наступао агресивно спрам државе Србије. У једном говору тражио је права за Бошњаке у Србији и додатну позитивну дискриминацију и поредио свој захтев са начином како се Немци односе према Јеврејима.[26]
Дела уреди
Референце уреди
- ^ „Druga i treća Zukorlićeva žena se svađaju, ali ko je prva žena – Umeja Abu Tahe”. nova.rs. 24. 5. 2022. Приступљено 22. 3. 2023.
- ^ „Oglasila se druga Zukorlićeva supruga nakon pojave treće muftijine žene i zahteva za nasledstvo: Sve je urađeno po šerijatskom pravu”. Blic. 23. 5. 2022. Приступљено 22. 3. 2023.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Преминуо Муамер Зукорлић”. www.rts.rs. Приступљено 2021-11-06.
- ^ „ОД ЧЕГА ЈЕ ПРЕМИНУО МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ: Муфтији позлило на предавању - покушана реанимација”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08.
- ^ „Муфтија и политичар Муамер Зукорлић преминуо у 51. години”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08.
- ^ а б „Народна скупштина Републике Србије | Народни посланик”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2021-11-08.
- ^ „PROFIL: Muamer Zukorlić”. imovinapoliticara.krik.rs. Приступљено 6. 11. 2021.
- ^ „Umro Muamer Zukorlić”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-08.
- ^ „PROFIL: Muamer Zukorlić”. imovinapoliticara.krik.rs. Приступљено 2021-11-12.
- ^ „BOŠNJACI IZABRALI NOVE AKADEMIKE! Zukorlić ponosan na šest uspešnih godina akademije nauka (VIDEO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-08.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Преминуо Муамер Зукорлић”. СРБИЈА - РТРС. Приступљено 2021-11-09.
- ^ а б „Muamer Zukorlić – teolog, rektor i političar”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-10.
- ^ Radiosarajevo.ba. „Detalji smrti muftije Zukorlića: Pozlilo mu dok je držao predavanja”. Radio Sarajevo. Приступљено 2021-11-11.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Породица Муамера Зукорлићa тврди да постоји основ за сумњу да није преминуо природном смрћу”. www.rts.rs. Приступљено 2022-04-10.
- ^ [1] Вест објављена на интернет сајту РТС
- ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) Вест објављена на интернет сајту Вести онлајн
- ^ [3] Вест објављена у дневном листу Политика, 26. јула 2010. године.
- ^ [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2012) Изјава Муамера Зукорлића објављена на интернет сајту Нова српска политичка мисао
- ^ [5] Вест агенције Танјуг објављена на интернет сајту СЕЕбиз.
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Зукорлић максимално подиже међунационалне тензије у БиХ, 02.08.2011. (језик: српски)
- ^ „RTS :: Konačni rezultati prvog kruga” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 24. 1. 2013.
- ^ Менаџерка с хиџабом („Политика“, 28. јун 2015)
- ^ „ЗУКОРЛИЋЕВ ОТАЦ ИСПРИЧАО ШТА СЕ ДЕСИЛО САМО 4 САТА ПРЕ СМРТИ МУФТИЈЕ: Тог јутра је поранио... Испричао непознате детаље из живота”. Курир. 9. 11. 2022. Приступљено 9. 11. 2022.
- ^ „Danak u krvi - odlazak na stipendiju ili surova odmazda? VIDEO”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-18.
- ^ „LGBT udruženje "Da se zna": Zabrinjavajući stavovi Zukorlića”. NOVA portal (на језику: српски). 28. 4. 2020. Приступљено 6. 11. 2021.
- ^ Аврамовић, Зоран (2013). Родољупци и родомрсци: Савремени српски патриотизам и национално дезинтегративна мисао и пракса. Београд: Службени Гласник. стр. 111.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Izolacija kriminala : temelj opstanka zajednice :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 08. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-08.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Drevna Bosna :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 08. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-08.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Academia :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 08. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-08.
