Наваполацк
Наваполацк или Новополоцк (блр. Наваполацк; рус. Новополоцк) град је у северном делу Републике Белорусије и Витепске области. Административно Наваполацк има статус града обласне субординације на територији Полацког рејона.
| Наваполацк Наваполацк; Новополоцк | |
|---|---|
.jpg) | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Витепска област |
| Рејон | Полацки рејон |
| Основан | 1958. |
| Статус града | 1963. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2013. | 107.088 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 32′ 00″ С; 28° 39′ 00″ И / 55.533333° С; 28.65° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 133 m m |
  Наваполацк Наваполацк на карти Белорусије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Наталија Кочанова |
| Поштански број | 211440 |
| Позивни број | +375 214 |
| Регистарска ознака | 2 |
| Веб-сајт | |
| novopolotsk.by | |
Према процени из 2013. у граду је живело 107.088 становника.
Град је центар белоруске нафтне индустрије.
Географија уреди
Нови Полацк је смештен на левој обали реке Западне Двине на свега око 6 km западно од града Полацка.
Историја уреди
Године 1958. на око 4 км југозападно од данашњег града, на левој облаи реке Западне Двине почели су радови на изградњи велике рафинерије за прераду нафте. Убрзо је на месту данашњег града никло малено радничко насеље, које је носило назив „Полацко радничко насеље“. Рафинерија је почела са радом 1963. године, а раднике који су градили рафинерију, у новом насељу су заменили радници у рафинерији и њихове породице. Како је поменута рафинерија у то време била један од највећих привредних објеката тог типа, не само у Белорусији него и у целом тадашњем Совјетском Савезу, насеље је убрзано расло и добијало на значају. Већ 14. децембра 1963. године ново насеље добија садашњи назив Наваполацк (Нови Полацк) и службени статус града обласне субординације.
Становништво уреди
Према процени, у граду је 2013. живело 107.088 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2013. |
|---|---|---|---|---|
| 67.110[1] | 92.699 | 92.699 | 98.138 | 107.088 |
Привреда уреди
Привреда града почива на нафтнопрерађивачкој индустрији, а сам град учествује са 71% у целокупном обиму производње Витепске области. Најважнији привредни објекти су рафинерија нафте „Нафтан“ и фабрика за производњу синтетичких влакана која ради у склопу рафинерије „Полимир“.
Образовање уреди
Дана 14. јула 1968. у Наваполацку је отворена катедра Белоруског политехничког института, која је 1. јануара 1974. прерасла у Наваполоцки политехнички институт, а потом 1993. и у Полацки државни универзитет (ПДУ). Чак 9 од 11 факултета ПДУ-а налази се у Наваполацку, док су одсеци за филологију и информационе технологије у Полацку.
Спорт уреди
Најпознатији спортски колективи у граду су фудбалски клуб Нафтан који се такмичи у Премијер лиги Белорусије, а који своје домаће утакмице игра на стадиону Атлант, капацитета 4.500 седећих места, и хокејашки клуб Химик-СКА. Хокејашки клуб је у дванаврата био победник националне Екстралиге, односно играо је у полуфиналу Купа европских шампиона 1966. године.
Неки од најпознатијих белоруских хокејаша започели су каријеру у овом граду, попут браће Андреја и Сергеја Костицина, Владимира Денисова и Сергеја Колосова.
Партнерски градови уреди
Град Наваполацк има потписане међународне уговоре о сарадњи са следећим градовима:
Плоцк, Пољска (од 29. маја 1996);
Орехово-Зујево, Русија (од 3. новембра 1998);- Одинцово, Русија (од 10. фебруара 1999);
Живор Француска, (од 8. октобра 2001);
Мажејкјај, Литванија (од 31. маја 2002);- Пушкин, Русија (од 2003);
- Павловск, Русија (2003);
- Кстово, Русија (од 7. септембра 2005);
Вејхај, Кина, (од 25. априла 2006);
Лудза, Летонија (од 18. маја 2007);- Вентспилс, Летонија (од 7. јуна 2008).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
Литература уреди
- -{Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6.}. 2005. ISBN 978-985-11-0302-3.
