Народни музеј Аранђеловац
Народни музеј Аранђеловац је основан 1981. године и смештен у наменски грађено здање чија се архитектура ослања на традиције народног градитељства Шумадије. Изложбена делатност Музеја одвија се у два простора: партерном (актуелна стална поставка Миленијуми) и галеријском (изложба експоната савремене уметничке керамике из музејске збирке). [1]
| Народни музеј Аранђеловац | |
|---|---|
 Народни музеј Аранђеловац | |
| Оснивање | 1981. |
| Локација | Аранђеловац Србија |
| Врста | музеј |
| Директор | Дарко Павловић |
| Адреса | Мишарска 19, Аранђеловац |
| Веб-сајт | Званична презентација |
Део изложбеног простора у партеру намењен је организовању тематских и гостујућих изложби.
Збирке уреди
У концепцијском смислу, Народни музеј представља установу заштите комплексног типа са збиркама из области палеонтологије, археологије, етнологије, историје и историје уметности. [2]
Палантеолошка збирка уреди
Палантеолошка збирка је формирана на основу откривених фосилних остатака плеистоцене фауне која је пронађена у Рисовачкој пећини. У моћним пећинским наслагама истраживачи су пронашли преко 6.000 фосилних остатака, те се Рисовача с правом може назвати палеонтолошком ризницом.
По броју сачуваних остатака пећински медвед далеко надмашује све остале сисаре, који су крајем леденог доба насељавали простор, међу којима и оних који су изумрли: рунасти мамут, степски бизон, степски носорог, јелен оријаш, зебрасти коњић, затим, пећински лав, пећинска хијена. У рисовачку фауну с краја леденог доба свакако убрајамо и оне врсте које су преживеле све катастрофичне промене животне средине и данас насељавају широке просторе наше планете: мрки медвед, вук, лисица, дивља свиња, јазавац, дабар, зец, јеж.
Археолошка збирка уреди
Археолошка збирка је по времену подељена на праисторију и антику и средњи век.
Праисторија уреди
Палеолит налази палеолитске старости везују се за пећину Рисовачу, у којој је, у времену од пре 50.000 до пре 35.000 година, своје склониште налазила ишчезла људска врста, Homo sapiens Neanderthalensis. У пећинским седиментима откривени су трагови живота неандерталских ловаца и сакупљача плодова: типични мустеријенски троугаони шиљци, листолики шиљци, стругачи, као и коштана оруђа (бодеж, шила).
Неолит је доба земљорадње и сточарства, производње хране и седелачког живота у трајнијим насељима. У раном и средњем неолиту на простору централног Балкана развија се старчевачка култура којој са подручја Аранђеловца припада насеље са локалитета Поља у селу Бањи. У позној епохи неолита, кроз читав један миленијум, траје винчанска култура, водећа неолитска култура југо-источне Европе. За старије фазе винчанске културе везује се покретни материјал са Капетанових њива у Белосавцима (предмети утилитарне и култне намене). Млађим фазама припадају бројни и разноврсни налази из насеља на Дизаљци (Липовац/Брезовац), међу њима и обиље антропоморфне пластике која чини значајну колекцију праисторијске збирке. На локалитету Поповића орница у Стојнику откривени су трагови насеља са основама кућа и покретним налазима.
Антика и средњи век уреди
На подручју општина Аранђеловац и Топола до сада је регистровано око тридесет античких/касноантичких локалитета. Ради се, пре свега, о остацима вила рустика, од којих је мањи број тек делимично истражен (лок. Вићија у Белосавцима, Врело у Тополи, Зечка у Бањи). У селу Маскару, педесетих година 20. века, откопани си остаци хореума, а на једном од врхова планине Венчац (Градина/Мали Венчац), 2002. године, извршена су сондажна рекогносцирања касноантичког утврђења, јединог познатог на овом простору. Покретан материјал из римске епохе који чува Народни музеј у Аранђеловцу мањим делом потиче са археолошких ископавања, а већим делом је у Музеј доспео путем поклона и откупа. Истичу се камени лав из горовичке цркве (2. век), оштећена глава жене од меремера (Трешњевица, 3. век) и неколико стабала камених стубова са Вићије у Белосавцима (4. век). У Античкој збирци су и фибуле, гвоздено оружје и оруђе, фрагментоване металне посуде, бронзане и гвоздене копче, појасни језичци, оловни и керамички пршљенци и тегови, игла, кључ...
Нумизматика уреди
Нумизматичку збирку, у оквиру Археолошке збирке, чине инвентарисани примерци римског новца, као и римски новац опредељен за студијску збирку. У Збирци нема, бар за сада, примерака хеленистичког и средњовековног новца.
Етнографска збирка уреди
Формирање Етнографске збирке започето је 1984. године. Од првих 28 предмета које је поклонила ОШ Шумадијски партизани збирка је до данас нарасла на преко 1000 предмета у чијој структури су заступљени сви видови материјалне културе традиционалног живота руралног и урбаног становништва овог дела Шумадије. Подељена на мање збирке по врстама материјала (дрво, метал, керамика, текстил, папир), док су посебно издвојени занати и нематеријална култура.
У последњих неколико година започета су и проучавања музичког наслеђа као део ширег контекста прикупљања остатака нематеријалне културе, тако да се у фонотеци музеја већ налази преко 5 сати традиционалног певања. У начинима прибављања етнографских културних добара доминирају поклони у толикој мери да етнографска збирка представља праву поклон-збирку. Тим пре наш музеј дугује велику захвалност становницима општина Аранђеловац и Топола.
Историјска збирка уреди
Збирка је подељена на подзбирке где су рукописи, разгледнице и фотографије. У којим се издвајају рукопис Животопис Јеврема Грујића, разгледница које датирају из времена пре Другог светског рата и фотографије као сведоци времена у којем су настајале. Радови аранђеловачких фотографа Најдановића, Маринковића, Митровића, Марковића, као и истакнути крагујевачки, београдски и новосадски фотографи – Љубиша Ђонић, Милан Јовановић, Искаловић...
Збирка историје уметности уреди
У збирци историје уметности чува се савремена уметничка керамика настала на манифестацији Свет керамике у оквиру Смотре уметности Мермер и звуци. Осим тога у оквиру збирке налази се и Поклон збирка Михаило С. Петров коју је Музеј добио на поклон 2011. године.
Збирка надгробних споменика 18. и 19. века уреди
У Збирци надгробних споменика налази се неколико белега 18. и 19. века: надгробник Бошка Милутиновог (1763), село Бања; Јована Мартиновића (1764), Брезовачка црква; Митра Чурулича (крај 18. в.ека), Блазнава; Јована Ћирића (1818), из порте Буковичке цркве, и неколико споменика без натписа, међу којима су и тзв. студенички крсташи, који се истичу посебном израдом и клесаном орнаментиком.
Пећина Рисовача уреди
Народном музеју у Аранђеловцу је, као управљачу, поверено на старање Заштићено подручје Пећина Рисовача. Као значајно археолошко налазиште палеолитске старости Рисовача је проглашена непокретним културним добром од великог значаја, а због природних вредности - природним добром од изузетног значаја (споменик природе I категорије). [3][4] Пећина Рисовача се налази на југо-источној периферији Аранђеловца, у подножју истоименог брда на десној обали речице Кубршнице. Откривена је сасвим случајно, средином 20. века, приликом експлоатације камена у Рисовачком брду.
Окућница Илије Милошевића уреди
Окућница Илије Милошевића налази се на улазу у Аранђеловац, из правца Тополе, преко пута пећине Рисоваче. Ову окућницу највероватније је формирао Сретен Милошевић, прадеда последњег власника, Илије Милошевића. У пространом дворишту сачувано је седам објеката првобитне окућнице: стара кућа, новија кућа, вајат, млекар, магаза, кош и бунар. Окућница Милошевића представља типичну сеоску целину из 19. и почетка 20. века заокружену припадајућим објектима. Као таква, Окућница Илије Милошевића проглашена је спомеником културе 1992. године, а од 2007. године дата је на старање Народном музеју у Аранђеловцу.
Она је до данас сачувана са приближно истим објектима који су ту били од њеног заснивања. Стара кућа, вајат, млекар, магаза, нова кућа – све су то објекти који имају споменичка својства, а читав комплекс окућнице представља значајан споменик народног градитељства Шумадије XIX века.
Због конзерваторско-рестаураторских радова Окућница није стално отворена за посетиоце. У објектима се организују повремене етнографске изложбе, дечије радионице и други догађаји.
Издавачка делатност уреди
Музеј се бави и издавачком делатношћу – каталози збирки и изложби, монографије, водичи за Музеј и Рисовачку пећину и друге публикације. Године 2003. је покренут Зборник радова Музеја Шумадијски записи. У Шумадијским записима објављују се радови из области археологије, историје, историје уметности, етнологије, музеологије, конзервације и других сродних научних дисциплина. У њима се, пре свега, обрађује прошлост Шумадије и граничних подручја, са нагласком на територију која је у надлежности Народног музеја у Аранђеловцу (општине Аранђеловац и Топола).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Политика/Народни музеј у Аранђеловцу-чувар изузетних збирки
- ^ discoverserbia.org/Музеј Аранђеловац
- ^ „ТО Србије/Рисовача”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2014. г. Приступљено 25. 09. 2014.
- ^ „Медиапортал/Пећина Рисовача”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2016. г. Приступљено 25. 09. 2014.
