Национални парк Лос Гласијарес
Национални парк Лос Глациарес (шп. Parque Nacional Los Glaciares) је савезно заштићено подручје у провинцији Санта Круз, Аргентина.
| Национални парк Лос Глациарес | |
|---|---|
 Велики глечер - Национални парк Лос Глациарес | |
| Мјесто |  Аргентина |
| Површина | 726 927 ha |
| Основано | 11. мај 1937. године |
Парк заузима површину од 726 927 ха (7 269,27 км²), што га чини највећим националним парком у земљи. Основан је 11. маја 1937. године, у њему се налази репрезентативни узорак Магеланске субполарне шуме и биодиверзитет степе западне Патагоније у добром стању заштите. 1981. године УНЕСКО га је прогласио светском баштином.[1] [2]
Име парка односи се на џиновску ледену капу у Андима, највећу изван Антарктика, Гренланда и Исланда, која напаја 47 великих ледника, од којих 13 тече према Атлантском океану. У другим деловима света глечери почињу на висини од најмање 2 500 м изнад средњег нивоа мора, али због величине ледене капе ови ледници почињу на само 1 500 м, клизећи доле до 200 м. Лос Глациарес се граничи са националним парком Торес дел Пајн на југу, на чилеанској територији.[1]
Географија уреди
Лос Глациарес, од кога је 30% покривено ледом, може се поделити на два дела, сваки са по једним од два издужена велика језера која делимично садржи парк. Језеро Архентино, са 1 466 км² највеће у Аргентини, налази се на југу, док се језеро Виједма, од 1 100 км², налази на северу. Оба језера напајају реку Санта Круз која се спушта до доњег дела града Пуерто Санта Круза на Атлантику. Између две половине налази се не-туристичка зона без језера звана Централна зона.
Северна половина састоји се од дела језера Виједма, глечера Виједма и неколико мањих ледника, и бројних планина веома популарних међу љубитељима пењања и трекинга, укључујући планине Фиц Рој и Церо Торе.
Јужни део има, поред низа мањих, и главне леднике који се уливају у језеро Архентино: Перито Морено, Упсала и Спегацини. Типични излетнички чамци путују између санти леда да би посетили Баију Онели и иначе неприступачне Спегацини и Упсалу. До Перито Морена је могуће доћи копном.
Клима уреди
Парк има хладну и влажну умерену климу.[3] Средње температуре се крећу од 0,6 °C зими до 13,4 °C лети, мада на већим надморским висинама, средња годишња температура може бити око -3 °C. У парку годишње падне просечно 500 мм кише на западу и 900 мм на истоку, равномерно распоређених током целе године. Снежне падавине су уобичајене током хладнијих месеци.
Екологија уреди
Планине задржавају већину влаге из Тихог океана, пропуштајући само ледену хладноћу (годишњи просек 7,5 °C) стварајући суву Патагонске степу на аргентинској страни ланца. Ова област је станиште за нандуи, гванако, пуму, и јужноамеричку сиву лисицу, од којих је ова последња претрпела инвазију сточне индустрије и угрожена је. Иако није био угрожен, број гванакоа је драстично опао услед велике испаше стоке у већем делу Патагоније.[тражи се извор]. У околини има преко 100 врста птица (кондора, орлова и других). Између леда и Патагонске степе налази се плодно подручје Магеланских субполарних шума састављених углавном од ленга букве (Nothofagus pumilio) и гуиндова (Магеланске букве), али и ниреса (Nothofagus antarctica). Унутар ових гостољубивијих подручја такође живе јелен хуемул (Hippocamelus) и андска патка (Merganetta armata).[2]
Проблеми уреди
Национални парк Лос Глациарес суочава се са многим проблемима око туризма, прекомерне испаше, шумских пожара и још много тога. Постоје подручја у парку где је прекомерна испаша велики проблем и која садрже многе инвазивне и дивље врсте попут говеда, европских зечева и одређених врста пастрмке. Шумски пожари су снажно утицали на локалитет, и деградирали су и уништили неке његове делове.
Туризам уреди
Лос Глациарес је главна атракција за међународне туристе.[2] Полазна места за обилазак су село Ел Калафате на обали језера Архентино, али изван парка, где је седиште управе парка, и село Ел Чалтен у северном делу парка, у подножју Фиц Роја. Остале туристичке тачке у парку укључују језера Лаго дел Десиерто и Лаго Рока.
-
Глечер на северном краку језера Архентино -
Ледени брег плута у Аргехтинском језеру у близини глечера Упсала -
Поглед из ваздуха на Церо Торе (лево) и планину Фиц Рој -
Део 100-метарског зида глечера Спегацини пада -
Делимични сателитски поглед на парк
Парк је коришћен као једна од локација за снимање филма "Повратак леда", друге епизоде спекулативне научне документарне серије Будућност је дивља.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Los Glaciares National Park”. UNESCO World Heritage Centre.
- ^ а б в webmaster@losglaciares.com. „Welcome to Los Glaciares National Park”. www.losglaciares.com.
- ^ „Parque Nacional Los Glaciares” (на језику: Spanish). Administración de Parques Nacionales. Архивирано из оригинала 20. 02. 2016. г. Приступљено 14. 8. 2015.
Библиографија уреди
- Kearney, Alan (1993). Mountaineering in Patagonia. Seattle, WA: Cloudcap.
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Мапа парка
- WCMC World Heritage (English)
- Encyclopædia Britannica, Los Glaciares National Park (English)
- Fauna(Spanish)
- Paisaje Natural (Spanish)
- Panoramic Virtual Tour of Onelli Glacier & Lake (English)