Нашице су град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 16.224 становника, а у самом насељу је живело 7.888 становника.[1]

Нашице
Дворац грофова Пејачевић
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
Становништво
Становништво
 — 2011.7.888
Агломерација (2011.)16.224
Географске карактеристике
Координате45° 29′ 27″ С; 18° 05′ 38″ И / 45.49075° С; 18.09382° И / 45.49075; 18.09382
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Нашице на карти Хрватске
Нашице
Нашице
Нашице на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЈосип Милетић (ХДЗ)
Поштански број31500
Позивни број+385 31
Регистарска ознакаNA

Историја уреди

Срески суд у Нашицама је формиран 1850. године. Када је 1894. године текла акција за скупљање прилога за подизање споменика Митрополиту Стратимировићу, прилог од 12 ф. је дао Коста Новић судија из Нашица.[2]

У месту је током 19. века одржаван годишњи вашар неколико пута. Прво је (1827) било два термина: 13. јун и 15. август, па ускоро било четири термина (1831): 10. марта, 13. јуна, 15. августа и 30. новембра.[3]

За време Другог светског рата усташе су убиле пароха нашичког Георгија Богића (Свештеномученика Ђорђа). Млади парох Богић је дошао у парохију Нашице 1940. године. Убили су по наредби католичког фратра фра Сидонија Шолца, нашички млекар Феликс Лахнер са двојицом усташа.[4]

Становништво уреди

По попису становништва из 1991. године, град Нашице (насељено место) имао је 8.235 становника. Према попису из 2001. Нашице су имале 17.320 становника.

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Нашице је имало 8.235 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.816 82,76%
Срби
  
734 8,91%
Југословени
  
260 3,15%
Словаци
  
69 0,83%
Албанци
  
27 0,32%
Мађари
  
25 0,30%
Македонци
  
25 0,30%
Муслимани
  
23 0,27%
Словенци
  
11 0,13%
Црногорци
  
10 0,12%
Немци
  
4 0,04%
Пољаци
  
2 0,02%
Чеси
  
2 0,02%
Роми
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
Турци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
остали
  
1 0,01%
неопредељени
  
128 1,55%
регион. опр.
  
18 0,21%
непознато
  
75 0,91%
укупно: 8.235

Референце уреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2017. 
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1894.
  3. ^ "Сербска пчела", Будим 1831-1841.
  4. ^ Милан Булајић: "Усташки злочини геноцида и суђење Андрији Артуковићу 1986. године", Београд 1988.

Литература уреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе уреди