Неовизантијски стил

Неовизантијски стил (познати и као „Византијски препород“) био је архитектонски стил настао по угледу на византијски стил градње у Цариграду и Равени. Стил деловао у време еклектике, од 1840-их до Другог светског рата, а посебно био присутан у православним државама источне и јужне Европе.

Црква Светог Марка у Београду, пример неовизантијског стила у Србији
Један од првих примера, Манастир Светог Бонифација у Минхену
Поморски сабор, Русија

Стил се највише користио у изградњи верских грађевина, али постоје и примери световне изградње.

Временски и просторни обухват уреди

Иако је неовизантијски стил имао широку примену и јавио се у земљама готово целог западног света, ипак је његова примена била највише везана за Руску Империју, а потом за православне државе на Балкану. И поред тога, веома занимљиви примери неовизантијске градње постоје и у англосаксонским и немачким земљама.

Покрет се јавио у немачким земљама средином 19. века, деценију касније се проширио на Уједињено Краљевство и САД, да био свој врхунац доживео крајем 19. века у Русији. Последње деценије присуства највише су везане за православне земље на Балкану (Краљевина Србија, касније Краљевина Југославија, Краљевина Бугарска, Краљевина Грчка). Покрет се угасио са почетком Другог светског рата.

Неовизантијски стил у Србији уреди

Погледати: Српско-византијски стил (модерни)

Збирка слика уреди

Спољашње везе уреди