Никола Јанковић (кошаркаш)

Никола Јанковић (Врање, 13. фебруар 1994) српски је кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра.

Никола Јанковић
Јанковић у дресу Сакарије
Лични подаци
Пуно име Никола Јанковић
Датум рођења (1994-02-13)13. фебруар 1994.(30 год.)
Место рођења Врање, СР Југославија
Држављанство Србија
Висина 2,06 m
Информације о каријери
НБА драфт 2016. / није изабран
Про каријера 2012—
Позиција крилни центар / центар
Јуниорска каријера

ФМП
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб
2012—2015
2013—2015
2015—2016
2016—2017
2017—2018
2018
2019—2021
2021
2021
2021—2022
2022—2023
2023—2024
2024—
Спироу Шарлроа
Вервје-Пепинстер
Мега баскет
Унион Олимпија
Сакарија ББ
Естудијантес
Партизан
Подгорица
Мега баскет
Бреоган
ФМП
Мега баскет
Махрам Техеран

Биографија уреди

Кошарку је почео да тренира у кошаркашком клубу Економац из Врања. После тога прелази у млађе категорије ФМП-а, а затим и Црвене звезде. Након што је 2012. одбио да потпише уговор са клубом из Београда прешао је у белгијски Спиру Шарлроа.[1] Од 2013. до 2015. био је на позајмици у белгијском клубу Вервје-Пепинстеру. У сезони 2015/16. био је играч Мега Лекса и са њима је освојио Куп Радивоја Кораћа. У сезони 2016/17. био је играч Унион Олимпије. Са њима је освојио оба домаћа трофеја, а био је и проглашен за најкориснијег играча Јадранске лиге и Купа Словеније. У сезони 2017/18. био је играч турске Сакарије. У јулу 2018. године потписао је уговор са Естудијантесом, али је већ 31. децембра исте године напустио шпански клуб и потписао уговор са Партизаном.[2] Са Партизаном је освојио један Суперкуп Јадранске лиге (2019) и два Купа Радивоја Кораћа (2019, 2020). По истеку уговора, на крају сезоне 2020/21, Јанковић је напустио Партизан.[3] Почетком октобра 2021. потписао је уговор са екипом Подгорице,[4] али се месец дана касније вратио у Мегу.[5] Наступио је на само три утакмице за Мегу након чега је 28. децембра 2021. потписао за шпански Бреоган до краја сезоне.[6] Почетком септембра 2022. потписао је за ФМП.[7] Споразумно је раскинуо уговор са ФМП-ом у априлу 2023. године.[8] У октобру 2023. вратио се у Мегу.[9] Након седам наступа за Мегу, Јанковић је у јануару 2024. променио клуб и потписао за ирански Махрам Техеран.[10]

Успешно је наступао за млађе репрезентативне категорије. На Европским првенствима за јуниоре окитио се двема медаљама - сребрном 2011. и бронзаном 2012. године. Године 2013. је био део селекције која је на Светском јуниорском првенству дошла до сребра. Године 2014. освојио је још једну бронзу - овога пута са младом репрезентацијом на Европском првенству.

Успеси уреди

Клупски уреди

Појединачни уреди

Репрезентативни уреди

Референце уреди

  1. ^ „Nikola Janković karijeru nastavlja u Belgiji”. mvp.rs. 23. 8. 2012. Приступљено 9. 10. 2021. 
  2. ^ „Никола Јанковић је нови играч Партизана”. kkpartizan.rs. 
  3. ^ „Janković: Žao mi je što neću sarađivati sa Obradovićem, ne postoji bolji trener za Partizan”. mozzartsport.com. 2. 7. 2021. Приступљено 23. 8. 2021. 
  4. ^ „Nikola Janković potpisao za Podgoricu!”. kk-podgorica.me. 7. 10. 2021. Приступљено 9. 10. 2021. 
  5. ^ „NIKOLA JANKOVIĆ PONOVO U MEGI!”. bcmegabasket.net. 11. 11. 2021. Приступљено 1. 12. 2021. 
  6. ^ „JANKOVIĆ NASTAVLJA KARIJERU U ŠPANIJI”. bcmegabasket.net. 28. 12. 2021. Приступљено 6. 1. 2022. 
  7. ^ „Nikola Janković za jači reket FMP Železnika”. mozzartsport.com. 5. 9. 2022. Приступљено 6. 9. 2022. 
  8. ^ „Nikola Janković sporazumno raskinuo saradnju sa FMP-om”. mozzartsport.com. 11. 4. 2023. Приступљено 2. 5. 2023. 
  9. ^ „NIKOLA JANKOVIĆ SE VRATIO U MEGU!”. bcmegabasket.net. 14. 10. 2023. Приступљено 16. 10. 2023. 
  10. ^ „Јанковић се сели у Техеран”. Спортски журнал. 30. 1. 2024. Приступљено 4. 3. 2024. 

Спољашње везе уреди