Никшић (Баточина)
Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 144 становника (према попису из 2011. било је 176 становника).[1]
Никшић | |
|---|---|
.jpg) Поглед на један део Никшића | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Баточина |
| Становништво | |
| — 2022. |  144 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 05′ 57″ С; 21° 01′ 10″ И / 44.0992° С; 21.0194° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 209 m |
.svg)  Никшић Никшић на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Географија уреди
Територија села Никшић налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.
Никшић се налази на 209 метара надморске висине, на 11 км југозападно од Баточине, 19 км северно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.[2] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—Крагујевац—Краљево—Чачак.
Историја уреди
Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.[3]
Школство уреди
Никшић никада није имао своју школу. У почетку су своје ђаке слали у школу која се налазила у конаку Манастира Грнчарице у Прњавору. Када је она укинута 1870. године деца су ишла у школу у Бадњевцу. Од 1893. године Никшићани су ишли у школу у Жировници.[4]
Данас деца до четвртог разреда иду у школу у Прњавору, а од петог до осмог у Бадњевцу.
Пољопривреда уреди
Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.
Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Никшићу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Никшићу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.
Демографија уреди
У насељу Никшић живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,3 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 6 | ||
| 75—79 | 5 | 6 | ||
| 70—74 | 5 | 2 | ||
| 65—69 | 6 | 5 | ||
| 60—64 | 2 | 5 | ||
| 55—59 | 5 | 6 | ||
| 50—54 | 6 | 6 | ||
| 45—49 | 7 | 6 | ||
| 40—44 | 4 | 7 | ||
| 35—39 | 3 | 5 | ||
| 30—34 | 4 | 3 | ||
| 25—29 | 4 | 5 | ||
| 20—24 | 2 | 4 | ||
| 15—19 | 4 | 5 | ||
| 10—14 | 4 | 2 | ||
| 5—9 | 3 | 2 | ||
| 0—4 | 4 | 5 | ||
| Просек : | 43,3 | 45,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 57 | 12 | 38 | 5 | 2 | 0 |
| Женски | 71 | 12 | 39 | 17 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 128 | 24 | 77 | 22 | 5 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 27 | 11 | 0 | 4 | 7 |
| Женски | 16 | 7 | 0 | 0 | 3 |
| УКУПНО | 43 | 18 | 0 | 4 | 10 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 2 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 3 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 3 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Познати Никшићани уреди
- Борисав Јовић, политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991
Референце уреди
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
- ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
- ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
