Нова Земља
Нова Земља (рус. Новая Земля – Новаја Земља; у неким језицима Зембла) је руски архипелаг у Арктичком океану у области 60-ог степена северне географске ширине.[1][2] Састоји се из два главна острва (Северно и Јужно острво) и више мањих у околини. Површина архипелага је око 90.650 km².
| Новая Земля | |
|---|---|
 | |
| Географија | |
| Локација | Северни ледени океан |
| Површина | 90.650 km2 |
| Висина | 1.547 m |
| Администрација | |
| Демографија | |
| Становништво | 2.429 |
| Густина ст. | 0 стан./km2 |
Северно и Јужно острво одваја мореуз Маточкин. Од приобалног острва Вајгач, Јужно острво је одвојено Карским вратима. На западу је Баренцово море, а на истоку Карско море. Острва су изразито планинска и представљају наставак планине Урал. Највиши врх је на 1.547 метара надморске висине. На Северном острву има више ледника, док на јужном преовладавају тундре. На острвима има залиха бакра, олова и цинка. Административно, острва припадају Архангелској области.[3]
Становништво Нове Земље, према попису становништва из 2010. године, било је око 2.429, од чега је 1.972 обитавало у Белушјој Губи,[4] градском насељу које је административни центар округа Нова Земља. Аутохтоно становништво (од 1872.[5][6] до 1950-их када су пресељени на копно) састојало се од око 50–300 Ненаца[7] који су претежно бавили риболовом, узгојом ирваса, ловом на поларне медведа и ловом на перајаре.[8][9] Природни ресурси укључују бакар, олово и цинк.[8]
Историја уреди
За острва су Руси знали од 11. или 12. века, јер су трговци из Новгорода посећивали ове крајеве.[10] Европски истраживчи североисточног морског пута у 16. веку су израдили прве мапе западне обале Нове Земље (Хју Вилоуби 1553.[10] и Вилем Баренц 1596[11]).[10][12] Током каснијег путовања Фјодора Литке 1821–1824, западна обала је мапирана.[10] Хенри Хадсон је био још један истраживач који је прошао кроз Нову Земљу док је истраживао Северни морски пут.[13]
Са Нове Земље је 1955. евакуисано малобројно становништво и она је служила као полигон за нуклеарне експерименте Совјетског Савеза.[9][14][15][16] Постојале су три локације за тестирање:
- локација A, у заливу Чернаја (70,7° сгш — 54,6° игд), која је коришћена 1955-1962.
- локација B, у мореузу Маточкин (73,4° сгш — 54,9° игд), која је служила за подземне експерименте 1964-1990.
- локација C, Сухој Нос (73,7° сгш — 54,0° игд), коришћена 1957-1962, и где је 30. октобра 1961. извршена експлозија у ваздуху (на 3.500 метара) бомбе од 50 мегатона, такозване Цар бомбе, најснажније нуклеарне експлозије икада изведене.
Сматра се да је на овим острвима у 224 пробе детониран (еквивалент од) 265 мегатона ТНТ-а. Половина површине архипелага се води као „зона нуклеарних проба“. После дуге паузе, неке истраживачке активности на овим полигонима су настављене 1998.
Становништво уреди
По подацима пописа из 2010. на острвима живи 2.429 становника, од којих 1.972 живе у највећем насељу Белушја Губа. Ту су и око 100 припадника Ненецког народа који се баве ловом и риболовом.
Околина уреди
Екологија Нове Земље је условљена његовом северном климом, мада регион ипак подржава разноликост биома. Једна од најзапаженијих врста је поларни медвед, чија се популација у региону Баренцовог мора генетски разликује од осталих потпопулација поларних медведа.[17]
Клима уреди
| Клима Нове Земље | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 2,6 (36,7) |
1,7 (35,1) |
2,0 (35,6) |
7,8 (46) |
17,6 (63,7) |
22,2 (72) |
28,3 (82,9) |
23,8 (74,8) |
16,5 (61,7) |
9,7 (49,5) |
4,5 (40,1) |
2,5 (36,5) |
28,3 (82,9) |
| Максимум, °C (°F) | −10,9 (12,4) |
−11,5 (11,3) |
−9,1 (15,6) |
−6,7 (19,9) |
−1,4 (29,5) |
4,9 (40,8) |
10,3 (50,5) |
9,0 (48,2) |
5,5 (41,9) |
−0,1 (31,8) |
−4,8 (23,4) |
−8,1 (17,4) |
−1,9 (28,6) |
| Просек, °C (°F) | −14,1 (6,6) |
−14,7 (5,5) |
−12,2 (10) |
−9,9 (14,2) |
−3,7 (25,3) |
2,5 (36,5) |
7,3 (45,1) |
6,8 (44,2) |
3,7 (38,7) |
−1,8 (28,8) |
−7,1 (19,2) |
−11,1 (12) |
−4,5 (23,9) |
| Минимум, °C (°F) | −17,3 (0,9) |
−17,9 (−0,2) |
−15,2 (4,6) |
−13,0 (8,6) |
−5,8 (21,6) |
0,7 (33,3) |
5,1 (41,2) |
4,9 (40,8) |
2,1 (35,8) |
−4,0 (24,8) |
−9,9 (14,2) |
−14,1 (6,6) |
−7,0 (19,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −36,0 (−32,8) |
−37,4 (−35,3) |
−40,0 (−40) |
−29,9 (−21,8) |
−25,9 (−14,6) |
−9,6 (14,7) |
−2,8 (27) |
−1,7 (28,9) |
−9,9 (14,2) |
−21,1 (−6) |
−29,1 (−20,4) |
−36,2 (−33,2) |
−40,0 (−40) |
| Количина падавина, mm (in) | 30 (1,18) |
26 (1,02) |
24 (0,94) |
20 (0,79) |
15 (0,59) |
23 (0,91) |
36 (1,42) |
31 (1,22) |
39 (1,54) |
35 (1,38) |
24 (0,94) |
33 (1,3) |
336 (13,23) |
| Дани са кишом | 1 | 1 | 1 | 1 | 3 | 10 | 15 | 17 | 19 | 9 | 3 | 2 | 82 |
| Дани са снегом | 18 | 18 | 19 | 17 | 17 | 10 | 1 | 1 | 6 | 17 | 19 | 20 | 163 |
| Релативна влажност, % | 78 | 77 | 77 | 76 | 78 | 81 | 83 | 83 | 85 | 82 | 79 | 78 | 80 |
| Сунчани сати — месечни просек | 0 | 25 | 107 | 215 | 189 | 173 | 229 | 143 | 73 | 40 | 3 | 0 | 1.197 |
| Извор #1: Pogoda.ru.net[18] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (sun 1961–1990)[19] | |||||||||||||
Поларни медведи улазе у подручја у којима обитавају људи чешће него раније, што се приписује климатским променама. Глобално загревање смањује заступљеност морског леда, присиљавајући медведе да улазе у унутрашњост у потрази за храном. У фебруару 2019. године дошло је до масовне миграције у североисточном делу Нове Земље. Десеци поларних медведа су виђени како улазе у куће, јавне зграде и насељена подручја, па су власти Архангељске области прогласиле ванредно стање у суботу 16. фебруара 2019. године.[20][21]
Референце уреди
- ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.). Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0.
- ^ Upton, Clive; Kretzschmar, Jr., William A. (2017). The Routledge Dictionary of Pronunciation for Current English (2nd изд.). Routledge. стр. 910. ISBN 978-1-138-12566-7.
- ^ Law #65-5-OZ
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ „Новая земля – история заселения”. Belushka.virtbox.ru. Приступљено 27. 9. 2012.
- ^ „Новая земля в 1917–1941 гг”. Belushka.virtbox.ru. Приступљено 27. 9. 2012.
- ^ „Microsoft Word - North Test Site _FINAL_.doc” (PDF). Приступљено 27. 9. 2012.
- ^ а б Novaya Zemlya in: „The Columbia Encyclopedia, 6th ed.”. Приступљено 14. 10. 2006.
- ^ а б Ядерные испытания СССР. Том 1. Глава 2 Архивирано 2010-04-14 на сајту Wayback Machine, p. 58.
- ^ а б в г Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Novaya Zemlya”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 19 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 832—833.
- ^ Whitfield, Peter (1998). New Found Lands: Maps in the History of Exploration. UK: Routledge. ISBN 0-415-92026-4.
- ^ Zeeberg, Jaapjan J.; et al. (2002). „Search for Barents: Evaluation of Possible Burial Sites on North Novaya Zemlya, Russia”. Arctic. 55 (4): 329—338. JSTOR 40512490.
- ^ Henry Hudson in: Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2006. Архивирано из оригинала 1. 11. 2009. г. Приступљено 14. 10. 2006.
- ^ "Nenets" Архивирано на сајту Wayback Machine (7. август 2009), Arctic Network for the Support of the Indigenous Peoples of the Russian Arctic
- ^ "The Nenets", The Red Book of the Peoples of the Russian Empire
- ^ "Nuclear Free Seas" Архивирано 2009-01-10 на сајту Wayback Machine, Greenpeace
- ^ C. Michael Hogan (2008) Polar Bear: Ursus maritimus, Globaltwitcher.com, ed. Nicklas Stromberg Архивирано 2008-12-24 на сајту Wayback Machine
- ^ „Weather and Climate-The Climate of Malye Karmakuly” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 27. 2. 2016.
- ^ „Malye Karmakuly Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 27. 2. 2016.
- ^ Abellan Matamoros, Cristina (13. 2. 2019). „Watch: Polar bear in Russian archipelago peeks inside a house”. euronews.com. Euronews. Приступљено 14. 2. 2019.
- ^ Stambaugh, Alex (12. 2. 2019). „Polar bear invasion: Parents scared to send children to school in remote Russian archipelago”. edition.cnn.com. CNN. Приступљено 15. 2. 2019.
Литература уреди
- Gerrit de Veer, Nova Zembla, written 1598, published 1996
- Vladimir Nabokov, "The Refrigerator Awakes" (1942), line 27
- Ian Fleming, In "The Living Daylights" (1966), Agent 272 is holed up in Novaya Zemlya
- Clive Cussler, Raise the Titanic! (1976), features a U.S. plan to recover a rare element vital to protecting the U.S. in the Cold War, an element found on Novaya Zemlya (where a U.S. spy and a Soviet guard clash), but now believed to be in the wreck of the RMS Titanic.
- Laurence Sterne, 1761, The Life & Opinions of Tristram Shandy, Gentleman, Book III, Chapter Twenty Alexander Pope: (i) The Dunciad. line 74: "Here gay description Egypt glads with showers,/Or gives to Zembla fruits, to Barca flowers...", (ii) Essay on Man. Epistle 2, part 5: "...But where the extreme of vice, was ne’er agreed:/Ask where’s the north? at York, ’tis on the Tweed;/In Scotland, at the Orcades; and there,/At Greenland, Zembla, or the Lord knows where."
- Roskill, S. W. (1962) [1956]. The Period of Balance. History of the Second World War: The War at Sea 1939–1945. II (3rd impr. изд.). London: HMSO. OCLC 174453986. Приступљено 11. 2. 2019.
- Woodman, Richard (2004) [1994]. Arctic Convoys 1941–1945. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-5752-1.
- Serebryanny, Leonid (јун 1997). „The colonization and peoples of Novaya Zemlya then and now”. Nationalities Papers. 25 (2): 301—309. doi:10.1080/00905999708408505.
Спољашње везе уреди
- Нова Земља - Централни нуклеарни полигон (Телевизија Звезда - Званични канал)
- Интернет сајт о Новој Земљи
- Виртуелно путовање по полигону на Новој Земљи
- Историја и пејзажи
„Nova Zembla”. The New Student's Reference Work. 1914.- Novaya Zemlya information portal
- Selected satellite views of nuclear test site Novaya Zemlya (global security).
- Rozenberg Publishers – Climate and glacial history of the Novaya Zemlya Archipelago, Russian Arctic Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2004)
- Nuclear tests in Novaya Zemlya, International Atomic Energy Agency Department of Nuclear Safety and Security.
