Новозеландски царићи
Новозеландски царићи[1] или новозеландске вране[2] (лат. Acanthisittidae) су ендемска породица птица певачица Новог Зеланда, која укључује само две живуће врсте,[3] и неколико изумрлих.
| Новозеландски царићи | |
|---|---|
| |
| Xenicus gilviventris | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Подред: | Acanthisitti |
| Породица: | Acanthisittidae Sundevall, 1872 |
| Родови | |
Систематика уреди
Новозеландски царићи су првобитно сврставани у подред крешталица, међутим ДНК анализе су показале да чине трећи подред птица певачица Acanthisitti.[4][5]
Опис уреди
Новозеландски царићи су веома мале птице, које достижу дужину од само 8 до 10 cm, док им се тежина креће од 5–7 g у случају Acanthisitta chloris, до 50 g у случају изумрле Pachyplichas yaldwyni. Xenicus gilviventris (вероватно и Xenicus longipes) тежи 14-22 g, а изумрла Dendroscansor decurvirostris око 30 g.
Tелo им је збијенo, с` врло кратким вратом и репом. Крила су им кратка и заобљена, а летачке способности лоше. Ноге су снажне с` дугим и танким прстима. Кљун је релативно дуг и шиљаст. Боја перја се креће од жућкасто-смеђе до зеленкасте с` горње стране тела, док им је доња страна светлија, бела или сива. Присутан је полни диморфизам, у случају врсте Xenicus gilviventris разлика у боји перја је слабо изражена, за разлику од врсте Acanthisitta chloris, код које су горњи делови тела мужјака зеленији, а женки смеђкастији и једноличнији. Код обе врсте женке су веће од мужјака.[6]
Начин живота уреди
Насељавају шуме и стеновита подручја. Углавном се крећу по тлу или се пењу уз стабла у потрази за инсектима који су им главни извор хране. Понашањем понекад подсећају на глодаре. Како њих изворно није било на Новом Зеланду, новозеландски царићи су вероватно заузели њихову еколошку нишу. Живе моногамно, а гнезде се готово искључиво на тлу. Једино Acanthisitta chloris своје гнездо понекад гради на дрвећу. Младунце подижу оба родитеља.
Врсте уреди
- Род Acanthisitta
- Род Xenicus
- Род Traversia[7]
- Род Pachyplichas
- Род Dendroscansor
- Род Kuiornis
Угроженост уреди
Како се претежно гнезде на тлу, велику претњу по њихов опстанак представљају алохтоне врсте сисара. Још пре доласка Европљана на Нови Зеланд, на њега је стигао полинезијски пацов (Rattus exulans). То је довело до истребљења већег броја врста и до потискивања неких на мања острва. С` Европљанима су дошли и други пацови, мунгоси, мачке и други грабљивци којима су ове птице биле лак плен. Данас постоје само две живеће врсте, угрожена Xenicus gilviventris, и релативно честа Acanthisitta chloris.
Извори уреди
- ^ „Notogeja - Australijska oblast”.
- ^ „Новозеландске вране”. Бионет школа.
- ^ Family Acanthisittidae
- ^ Ericson, P. G. P., L. Christidis, A. Cooper, M. Irestedt, J. Jackson, U. S. Johansson, & J. A. Norman. 2002. A Gondwanan origin of passerine birds supported by DNA sequences of the endemic New Zealand wrens. Proceedings of the Royal Society of London Series B 269:235–241. PDF
- ^ F. Keith Barker, Alice Cibois, Peter Schikler, Julie Feinstein< & Joel Cracraft: Phylogeny and diversification of the largest avian radiation. PNAS, July 27, 2004, Vol. 101, no. 30, PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2016)
- ^ Gill, B.J. (2004). „Family Acanthisittidae (New Zealand wrens)”. Ур.: Josep, del Hoyo; Andrew, Elliott; David, Christie. Handbook of the Birds of the World. Volume 9. Cotingas to Pipits and Wagtails. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 464—474. ISBN 978-84-87334-69-6.
- ^ „Stephens Island Rockwren (Traversia lyalli)”.
Спољашње везе уреди
