Новосокољнички рејон
Новосокољнички рејон (рус. Новосокольнический район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен на југу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.
| Новосокољнички рејон Новосокольнический район | |
|---|---|
{{{caption2}}}
| |
.svg) | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Административни субјект | Псковска област |
| Админ. центар | Новосокољники |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 24. јул 1927. |
| Површина | 1.616 km2 |
| Становништво | 2016. |
| — број ст. | 13.372 |
| — густина ст. | 8,27 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 60 |
| Позивни број | +7 81144 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
Административни центар рејона је град Новосокољники.
Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016. на територији рејона је живело 13.372 становника, или у просеку око 8,4 ст/км².
Географија уреди
Новосокољнички рејон смештен је у јужном делу Псковске области. Обухвата територију површине 1.616 км², и по том параметру налази се на 16. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са територијама Невељског рејона на југу, на истоку је Великолушки, западу Пустошки, а на северу су Локњански и Бежанички рејон.
Највећи део територије Новосокољничког рејона налази се на подручју благо заталасаног моренског Бежаничког побрђа који уједно представља и хидролошко развође између сливова Великаје (у басену Нарве) на северозападу и западу и Ловата (у басену Неве) у остатку рејона. На северозападу рејона, на око 4 километра северно од језера Велики Вјаз налази се извор реке Великаје. Најзначајније реке у басену Ловата су Смердељ и Насва са Великим Удрајем.
Под шумама је нешто више од трећине рејонске територије.
Историја уреди
Новосокољнички рејон успостављен је 24. јула 1927. као општински рејон у границама тадашњег Великолушког округа Лењинградске области. Године 1929. постаје делом Западне области чији центар је био град Смоленск, а потом од 1935. и Калињинске области. Године 1944. успостављена је Великолушка област која је постојала до 1957. када је уједињена са остатком Псковске области.
Демографија и административна подела уреди
Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 14.776 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 13.372 становника, или у просеку око 8,4 ст/км².[2] По броју становника Новосокољнички рејон се са уделом у укупној популацији области од 2,07% налазио на 9. месту.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2016. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 31.913 | 26.601 | 22.697 | 21.202[3] | 19.389[4] | 14.776[1] | 13.372* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистрована су укупно 274 села (од којих је њих 74 било без становника, а у 81 селу живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 5 нижестепених општина, 4 руралне и једну градску. Административни центар рејона је град Новосокољники у коме живи нешто мање од 60% од укупне рејонске популације. Новосокољники је уједно и једино градско насеље у рејону.
Саобраћај уреди
Преко територије Новосокољничког рејона пролазе два важна железничка правца: Москва—Рига и Санкт Петербург—Језеришче−Витепск. Најважнији друмски правци су аутопут „М9 Балтија” Москва—Волоколамск—Рига и локални магистрални правац Шимск—Стараја Руса−Великије Луки—Невељ.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди
