Нордијско скијање
Нордијско скијање је популарна верзија скијања, која садржи разне дисциплине, а заједничко им је што пета не може да се причврсти на скију.[1] Често се назива и скијашко трчање те је по том називу јасно да се ради о техници скијања која се користи углавном на равнијим површинама прекривеним снегом. Име је добило по земљама у којима је настало а и данас је најраширеније управо у нордијским земљама - Финској, Норвешкој, Шведској. Нордијско скијање је популаран вид рекреације али и такмичарски спорт који је стандардан на Зимским олимпијским играма.
Олимпијски догађаји су такмичарско скијашко трчање, скијашки скокови и нордијска комбинација — догађај који комбинује скијашко трчање и скијашке скокове. FIS светско првенство у нордијском скијању одржава ове спортове сваке непарне године,[2] али постоје и посебна првенства у другим дисциплинама, као што су скијање на Телемарку[3] и скијашко летење. Биатлон комбинује скијашко трчање и гађање пушком, али није укључен као нордијска дисциплина према правилима Међународне скијашке федерације (FIS). Уместо тога, она је под јурисдикцијом Међународне биатлонске уније.[4]
Биомеханика такмичарског скијашког трчања и скијашких скокова били су предмет озбиљног проучавања. Скијашко трчање захтева снагу и издржљивост, а скијашки скокови захтевају аеродинамичку ефикасност, од којих се оба захтева претварају у специфичне вештине[5] које треба оптимизовати у тренингу и такмичењу.[6]
Историја нордијског скијања уреди
Нордијско скијање је вероватно најстарији вид скијања уопште. Настало је првенствено као потреба за једноставнијим транспортом људи преко заснежених и залеђених површина у хладним подручјима, посебно северне Европе и Азије. Данас је ова варијанта скијања раширена на свим континентима.
Рекреативно скијање почело је организованим скијашким вежбама и тркама норвешке и шведске пешадије. Војне трке и вежбе укључивале су спуст по неравном терену, вежбање гађања током скијања низбрдо и скијашко трчање на 3 km са пуним војним ранцем.[7] Слалом (норвешки: slalåm) је реч норвешког порекла која је ушла у међународни речник скијања. Током 1800-их скијаши у Телемарку су изазивали једни друге на „дивљим стазама“ (ville låmir), блаже падине су имале придев „сла“. Неке трке су биле на „неравним стазама“ (kneikelåm) и понекад су укључивале „стрме скокове“ (sprøytehopp) ради изазова. Ове трке из 19. века у Телемарку су се одвијале по посебно тешким стазама обично са стрме планине, уз тобогане и завршавале су се оштрим скретањем („Телемаршко скретање“) на пољу или леденом језеру.[8]
Такмичење у нордијском скијању уреди
Такмичења у нордијском скијању обухватају цео распон дужина стаза од тзв. спринт трка од неколико километара па до маратона од неколико десетина километара. Дисциплине и правила такмичења прописује и спроводи Међународна скијашка федерација (ФИС).
Нордијско скијање је стандардни спорт на Зимским олимпијским играма. ФИС такође организује и Светски куп и Светска првенства.
Осим тога, нордијско скијање је саставни део два комбинована спорта: Нордијске комбинације, која повезује нордијско скијање и скијашке скокове, те биатлона, који повезује нордијско скијање и стрељаштво.
Стилови нордијског скијања уреди
Позната су три стила нордијског скијања: класични стил, слободни стил и Телемарк.
Код класичног стила најуобичајенији је дијагонални корак, код којег се замах рукама и ногама изводи наизменично, уз одгуривање с по једним штапом. Постоји и корак код којег се користи истовремено одгуривања с два штапа, уз замах само једне ноге или без ножног замаха. За успон се користи тзв. рибља кост, код којег иза скијаша остају трагови по чијем је облику корак добио име.
Слободни стил за разлику од класичног дозвољава бочно одгуривање скијама које више не морају бити паралелне. Варијанте тог корака подсјећају на корак одгуривања којег користе брзи клизачи, иако наравно укључује и одгуривање штаповима.
У обје технике се код преласка падине користи аеродинамични погнути положај сличан положају алпског скијаша у спусту. Исто тако за скретање на падини тркач на скијама може употребити и Телемарк технику, с обзиром да му вез дозвољава подизање пете од површине скије.
Опрема за нордијско скијање уреди
За нордијско скијање потребне су скије, које су у поређењу са скијама за алпско скијање битно уже и дуже. Скијашки штапови су такође битно дужи него код алпске варијанте, јер морају омогућити ефикасно одгуривање. Скијашки везови у нордијском скијању омогућавају подизање пете од површине скије, док су прсти причвршћени тако да омогућавају одгуривање и притисак на скију.
Скијалишта уреди
Позната одмаралишта за нордијско скијање широм света укључују следеће:[9]
Северна Америка уреди
- Стазе Мејпл Лиф, систем стаза од 128 километара између Сте. Агате и Шабриџа у канадским Лаурентијанским планинама.[10]
- Стаза Катамаунт која се протеже дуж Вермонта[11][12][13]
- Ројал Гоџ Крос Кантри скијашко одмаралиште у близини Донеровог прозала у Калифорнији.[14][15]
- Скијашка стаза Јакрабит у планинама Адирондак у Њујорку[16]
- Девилс Тамб Ранч нуди трчање и алпско скијање у Колораду.[9]
- Систем колиба и стаза Мејна нуди 50 mi (80 km) уређеног терена међу високим врховима Мејна.[17][9]
- Траповова pородична ложа у Стову у Вермонту, названа је по породици Марије фон Трап и нуди 62 mi (100 km) уређеног терена.[9]
- Острво Амасалик је острво у источном Гренланду које нуди могућности вођене ски-турнеје.[9]
Европа уреди
- Стаза Пир Гинт у Норвешкој простире се на 82 km (51 mi) преко националних паркова Јотунхајмен, Рондан и Доврефјел, путовање од око седам дана са хостелима дуж пута.[18][9]
- Цирк ду Гаварни, је цирк у централним Пиринејима, у југозападној Француској, нуди ограничен, али сликовит скуп нордијских стаза.[9]
- Скијалиште Илас у Финској пружа 330 km (210 mi) стаза, од којих је 38 km (38 km) осветљено.[9]
-
Скијашко трчање у дивљини на Аљасци. -
Јуриј Тепеш током екипног такмичења FIS Светског првенства у скијашким летовима 2012. у Викерсунду, Норвешка.
.jpg)
Референце уреди
- ^ Crego, Robert (2003). Sports and Games of the 18th and 19th Centuries
. Sports and games through history. Greenwood Publishing Group. стр. 274. ISBN 9780313316104. „Nordic skiing definition.”
- ^ „Rules for the Organization of FIS World Championships” (PDF). fis-ski.com. International Ski Federation. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-11-09. г. Приступљено 2016-11-08. „The FIS World Championships in the Alpine, Nordic, Freestyle Skiing and Snowboard events are organised every uneven year.”
- ^ „The International Ski Competition Rules (ICR)—Joint Regulations for Telemark” (PDF). fis-ski.com. International Ski Federation. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-11-09. г. Приступљено 2016-11-08.
- ^ Müller, Erich, ур. (2012). Science and Nordic Skiing V (на језику: енглески). 5. Meyer & Meyer Verlag. стр. 700. ISBN 9781841263533.
- ^ Linnamo, Vesa, ур. (2007). Science and Nordic Skiing (на језику: енглески). Meyer & Meyer Verlag. стр. 304. ISBN 9781841262291.
- ^ Prokop, Dave, ур. (1975). Training for Nordic Skiing (на језику: енглески). World Publications. стр. 95. ISBN 9780890370520.
- ^ Bergsland, Einar (1946). På ski. Oslo: Aschehoug.
- ^ Bø, Olav (1993). Skiing throughout history. Oslo: Samlaget. ISBN 8252138853. line feed character у
|title=на позицији 34 (помоћ) - ^ а б в г д ђ е ж Rizzo, Cailey (23. 8. 2018). „8 Dazzling Destinations For a Cross-country Skiing Trip This Winter”. Departures (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 05. 2023. г. Приступљено 2020-04-11.
- ^ Lounder, Janet (јануар 1985). Backpacker (на језику: енглески). Active Interest Media, Inc. стр. 58.
- ^ Fry, John; Jebson, Joana (1984), „Ski Magazine's Cross Country—A Special Section”, Ski Magazine: 210, ISSN 0037-6159
- ^ Catamount Trail News, Volume XXIII, Number III, page 5. 2007.
- ^ Howells, Robert E. „Ski Inn-to-Inn on the Catamount Trail, Vermont”. America's Best Adventures. National Geographic. Архивирано из оригинала 16. 10. 2016. г. Приступљено 2014-12-30.
- ^ Trails and Conditions Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2010). Royal Gorge XC Ski Resort. Retrieved on 2010-12-10.
- ^ Rainbow Gorge LLC (2010). History Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2010) Rainbow Lodge Official Web Site. Retrieved on 2010-12-10.
- ^ Brown, Phil (1999-04-25). Longstreet Highroad Guide to the New York Adirondacks (на језику: енглески). Taylor Trade Publications. стр. 68. ISBN 978-1-56352-505-6.
- ^ „Skiing at Maine Huts & Trails”. Maine Huts & Trails (на језику: енглески). 2015-09-26. Приступљено 2020-04-11.
- ^ „Ski Norway - The Peer Gynt Trail - self-guided”. Discover Norway (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-11.
Литература уреди
- Abraham, Horst; Campbell, Stu (септембар 1978). Developing Skills for Skiing: Part 1 (на језику: енглески). Skiing. стр. 149.
- Augustyn, Adam (29. 12. 2021). „Sondre Norheim, Norwegian athlete and inventor”. Encyclopedia Britannica [EB]. the Editors of EB. Приступљено 29. 12. 2021.
- Pfeiffer, Doug (јануар 1969). „Instruction Corner—Back to Basics: Edge Control”. Skiing. Chicago: Ziff-Davis. 20 (4): 94. ISSN 0037-6264. Приступљено 6. 11. 2016.
- Lund, Morten (септембар 2007). Norway: How it all started (на језику: енглески). International Skiing History Association. стр. 8—9.
- Lundin, John W. (2020). Skiing Sun Valley : a history from Union Pacific to the Holdings. Charleston, SC: History Press. стр. 361. ISBN 978-1-4396-7175-7. OCLC 1223026412.
- Fry, John (2017). Story of Modern Skiing. University Press of New England. стр. 93—111. ISBN 978-1-5126-0156-5. OCLC 975025785.
- Hall, Johanna (зима 1997). „All Mixed Up? How to Make Sense of the Multi-Shaped Lesson”. PSIA.org. Архивирано из оригинала 11. 4. 2003. г. Приступљено 14. 12. 2013.
- Bjaaland, Olav S. (1966). Den moderne skiidrott hundre år: 1866-1966. Oslo.
- Vaage, Jakob (1979). Skienes verden. Oslo, Norway: Hjemmenes forlag i samarbeid med Foreningen til ski-idrettens fremme. ISBN 8270061689.
- Holm, Arild, ур. (1980). Alpin skisport: utfor, slalåm, storslalåm. Sport og fritid. Oslo, Norway: Teknologisk Forlag. ISBN 8251201942. Приступљено 29. 12. 2021.
- Hem, Olav (1996). Idrettsordboka: norsk-engelsk/engelsk-norsk ordbok for vinteridretter. Oslo: Universitetsforlaget. ISBN 8200227758.
- „Physics of Skiing”. Приступљено 2009-01-15.
- „Basics Of The Carved Turn”. Weekend Warriors Guides. Архивирано из оригинала 2009-04-22. г. Приступљено 2009-01-15.
- „Carving”.
- „Carving”. Архивирано из оригинала 2012-02-04. г.
- PSIA Standards Committee (јун 2014). „Cross Country Certification Standards 2014” (PDF). Professional Ski Instructors of America. Приступљено 2014-10-22.
- Sailer, Toni (1987). Junior Ski School (на језику: енглески). J. Wotton. стр. 44—6. ISBN 978-0-9512768-0-8.
- Mitchell, David P. (2018-07-19). Skiing Made Easy: Complete beginner to parallel turns (на језику: енглески). стр. 30.
- Boys' Life (на језику: енглески). Boy Scouts of America, Inc. фебруар 1967. стр. 50.
- Heller, Mark F.; Godlington, Douglas (1979). The Complete Skiing Handbook (на језику: енглески). Mayflower Books. стр. 76—80. ISBN 978-0-8317-1670-7.
- Iselin, Fred; Spectorsky, I. A. (1971-10-15). Invitation to Modern Skiing (на језику: енглески). Touchstone. стр. 61, 78, 81. ISBN 978-0-671-21046-5.
- Wickham, Kenneth G. (1968). Basic Cold Weather Manual (на језику: енглески). United States Army. стр. 87—89.
- Struthers, Cathy (2005-12-23). Skiing and Snowboarding: 52 brilliant ideas for fun on the slopes (на језику: енглески). Infinite Ideas. стр. 99—101. ISBN 978-1-908189-67-7.
- Witherell, Warren (1988). How the Racers Ski (на језику: енглески). W. W. Norton & Company. стр. 114—8. ISBN 978-0-393-30344-5.
- Warren, Jerry (фебруар 1979). Put the Pressure (на језику: енглески). Ski Magazine. стр. 61.
- Wright, Jerimiah Ernest Bamford (1958). The Technique of Mountaineering: A Handbook of Established Methods (на језику: енглески). Mountaineering Association. стр. 142.
- Lund, Morten (јануар 1975). Five Mistakes that Keep You from Enjoying Steep Slopes (на језику: енглески). Ski Magazine. стр. 58—62.
- Achard, Michel (2011) La Connaissance du Ski en France Avant 1890: approche bibliographique, 16e-19e siècle Le Bassat: Achard ISBN 9782950411242 [in French]
- Allen, E.; John, B. (2011). Historical Dictionary of Skiing. Scarecrow Press. стр. 7. ISBN 978-0-8108-6802-1.
- Dresbeck, LeRoy J. (октобар 1967). „The ski: its history and historiography”. Technology and Culture. 8 (4): 467—79 + fig. 1—3. ISSN 0040-165X. JSTOR 3102114. doi:10.2307/3102114.
- Huntford, Roland (2008). Two Planks and a Passion: The Dramatic History of Skiing. ISBN 978-1441134011.
- Allen, E. John B (2007). The Culture and Sport of Skiing: From Antiquity to World War II. Amherst, MA, USA: University of Massachusetts Press. ISBN 9781558496002.
- Weinstock, John M. (2003). Skis and Skiing from the Stone Age to the birth of the sport. Lewiston, NY: E. Mellen. ISBN 9780773467873.
- Engen, Alan (1998). For the Love of Skiing: A Visual History. ISBN 0879058676.
- Lund, Morten (1996) "A Short History of Alpine Skiing" International Skiing History Association
- Lund, Allen; Fry, Masia; et al. (1993). „Skiing History”. Skiing History. International Skiing History Association. ISSN 1082-2895.
- Flower, Raymond (1976) The history of skiing and other winter sports Toronto; New York: Methuen Inc. . ISBN 0-458-92780-5. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Dudley, Charles M. (1935) 60 Centuries of Skiing Brattleboro, VT, USA: Stephen Daye Press
- Lunn, Arnold (1927) A History of Skiing London: Oxford University Press
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Нордијско скијање на Викимедијиној остави
