Википедија

Нук

главни град Гренланда

Нук или Готхоб (гренл. Nuuk, дан. Godthåb) је главни и највећи град данске територије Гренланд. Седиште је владе и највећи културни и економски центар земље. По статистичким подацима из 2016. године имао је 17.316 становника[1] што га чини једним од најмањих главних градова на свету по броју становника. Он је и најсевернији главни град на свету.

Нук
гренл. Nuuk
дан. Godthåb
Колаж слика града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Данска
Аутономна регија Гренланд
Становништво
Становништво‍
 — 2016.17.316[1]
Географске карактеристике
Координате64° 11′ С; 51° 43′ З / 64.18° С; 51.72° З / 64.18; -51.72
Нук на карти Гренланда
Нук
Нук
Нук на карти Гренланда
Поштански број3900
Позивни број31, 32, 33, 34, 35, 36
Веб-сајт
Званична презентација града

Географија уреди

Налази се на југозападној обали Гренланда, око 240 km јужно од Арктичког круга. У том делу Гренланда, због Западногренландске струје море не леди зими, што ствара повољне услове за риболов.[2]

Планина Сермитсиаг (Sermitsiaq) се надвија над градом и може се видети свуда. По овој планини су добиле име и националне новине. Магнетна деклинација је у Нуку веома екстремна.[3]

Клима уреди

У Нуку влада поларна клима, са хладним и снежним зимама и хладним летима. Најкраћи дан у години је 22. децембар када сунце излази у 10:30, а залази у 14:20. Најдужи дан у години је 21. јун, а тада сунце излази у 3:00 и не залази до 00:00. Температуре испод нуле је у просеку седам месеци годишње. Најхладнији месец је март са просечном температуром -8,0°C, а најтоплији јул са 7,5°C. Просечна годишња температура износи -1.42°C.[4]

Историја уреди

 
Статуа Хансу Егеду

Град је основао данско–норвешки официр Клаус Парс 1728. године, за време када је Гренланд био норвешка колонија под унијом Данска-Норвешка. Међутим, колонија није имала прави контакт са Норвешком скоро два века. Први назив града је био Готхаб што у преводу са данског значи Добра нада. Са њим је дошао и норвешки мисионар Ханс Егеде у циљу да локално становништво, инуите преведе у хришћанство. Први колонисти су углавном били војници, осуђена лица и проститутке, а већина је умрла у првој години од скорбута и других обољења. Године 1733, и 1734. епидемија малих богиња је убила већи део домаћег становништва, као и Егедову жену.[5] Ханс Егеде се вратио у Данску 1736. године после 15 година на Гренланду, остављајући свог сина Пола да настави његов рад.[6] Готхаб је постао седиште данске провинције Јужни Гренланд,[7], док је Годхавн (данашњи Кекертарсуак) био главни град Северног Гренланда све до 1940. године када је управа постала јединствена са седиштем у Готхабу.[8] Године 1733, моравски мисионари су добили дозволу да започну мисију на острву. Они су из Нука почеле да шире хришћанство даље ка осталим местима.[9]

Око 1850. горине, Гренланд, а посебно подручје око Нука били у кризи. Европљани су донели болести и културу која је били у сукобу са начинима живота аутохтоног становништва. Многи Гренланђани су живели у сиромаштву. Дански геолог Хенрик Јоханес Ринк је 1853. стигао до Гренланда и дошао до закључка да су Гренланђани изгубили много од своје културе и идентитета под данским утицајем. Због тога је он започео први гренландски новински лист чији је уредник био Гренланђанин. Седиште листа је било у Нуку и постао је веома важно средство за очување идентитета локалног становништва.

Током Другог светског рата, почело је буђење националног идентитета Гренланђана. Гренланђани почињу да развијају свој језик и окупљају савет у Нуку под вођством Еске Бруна. Сједињене Америчке Државе и Канада су 1940. године отворили своје конзулате у Нуку. Град је процветао педесетих година 20. века када је Данска почела да модернизује Гренланд. У Нуку данас живе Инуити и Данци. Тренутно више од трећине становништва Гренланда живи у граду и његовој околини.[10] Када је град добио аутономију, променио је име у Нук.

Демографија уреди

Са 16.454 становника по попису из 2013. године, Нук је најбрже растућа град на Гренланду.[11] Становници из мањих градова прелазе у Нук. Памиук, Тасилак и Нук су једини градови у општини Сермерсок и у њима живи једна трећина становника Гренланда. Број становника у њима расте последње две деценије. Број становника је за више од трећине повећан у односу на 1990. године, као и више од 22% у односу на 2000. годину.[11]

Влада и политика уреди

Као главни град Гренланда, Нук је административни центар земље. У њему се налзе све важне институције. Седиште скупштине Гренланда (Inatsisartut) представља орган законодавне власти . Састоји се од 31 члана који се бирају тајним гласањем на изборима и њихов мандат траје четири године. Све политичке партије имају седиште у Нуку. То су: Заједница народа (Inuit Ataqatigiit), Напред (Siumut), Демократе (Demokraatit), Солидарност (Atassut), Удружење кандидата (Kattusseqatigiit) и Партија жена (Arnat Partiiat)

Економија и инфраструктура уреди

 
Лука

Иако је мали град, Нук је развио трговину, бизнис, бродоградњу и другу индустрију. Нук је почело као мало рибарско насеље, међутим како се економија брзо развијала седамдесетих и оасамдесетих година 20. века, рибарска индустрија у главном граду је опала.[12] Међутим, плодови мора, укључујући рибе, и даље се продају у изобиљу у Нуку. Минерали као што су цинк, злато, и др. су допринели развоју привреде. Градови у Гренланду доста зависе и од инвестиција из Данске.[13]

Сав монопол на струју у Гренланду има предузеће Nukissiorfiit. Нук добија струју из хидроелектране Буксефјорд.

 
Универзитет Гренланд

Нук има неколико образовних институција из високог образовања. Универзитет Гренланда (Ilisimatusarfik) је једини универзитет на Гренланду и налази се у Нуку. Универзитет је основан 1987. године, а проширен 2007. године изградњом нове зграде под називом Ilimmarfik у којој су смештена одељења за новинарство, менаџмент и економију, језика, књижевности и медија, културне и друштвене историје, теологије и религије и социјалног рада. Нук је такође дом Одељењу за учење (Ilinniarfissuaq), најстаријој образовној установи на Гренланду, која се налази у старом колонијалном делу Нука. Остале значајне образовне институције укључују департман здравствене неге и здравствене науке, вишу техничку школу и рударску школу.

Зграда туристичке организације је направљена 1992. године као место које ће служити као помоћ туристима.[14] Први тржни центар је отворен 2012. године, а садржи и прву подземну гаражу.

У граду се налази и болница Краљица Ингрид, која је главна болница за цео Гренланд. Има око 130 кревета.[15]

Саобраћај уреди

 
Саобраћај у граду

Међународни аеродром се налази 4 km североисточно од центра града. Он је матично чвориште Ер Гренланда, националног превозника Гренланда.[16] Поред њих, Ер Исланд редовно лети на релацији Рејкјавик – Нук.

Већином током године, два–три пута недељно иде трајект који повезује насеља на западној обали.[17] У Гренланду по подацима из 2004. било 72 аутобуса и 2.570 аутомобила, а већина њих се вози у Нуку.[18] У околини Нука је око 100 km путева. Главна улица у граду је Aqqusinersuaq и у њој се налазе бројне продавнице и хотел Ханс Егеде са 140 соба. Улица је дугачка 1,80 km.[19]

Знаменитости уреди

Катедрала у Нуку или црква Наш Спаситељ је црвена грађевина саграђена је 1849. године. Током Дана државности велики број људи се скупља око цркве.

Народни музеј Гренланда се налази у Нуку и био је један од првих музеја утврђених на Гренланду, започет средином шездесетих година 20. века. У музеју има много артефаката и експоната који се односе на Гренланд из области археологије, историје, уметности и занатства, као и Килакитсок мумије.[20]

Спорт уреди

 
Рукометна дворана

У Нуку постоје фудбалски клубови Нук Ил (основан 1934), Б-67, и ГСС Нук. Стадион Нук је вишенаменски стадион који се највише користи за фудбалске утакмице. Стадион има капацитет 2.000 места.[21] Стадион се користи и за концерте. Шкотски бенд Назарет је ту одржао концерт.

У Нуку се налази и рукометна хала Godthåbhallen која има капацитет 1.000 места и у којој игра Рукометна репрезентација Гренланда.[22] Репрезентација је три пута учествовала на светском првенству, а редован је учесник првенства Америке на којима су до сад освојили две бронзане медаље.[23]

Постоји стаза за алпско скијање на планини Lille Malene[24], као и терен за голф.

 
Панорама града

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

  •  
    Музеј уметности
  •  
    Црква Наш Спаситељ
  •  
    Унутрашњост аеродрома
  •  
    Ноћ

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Population in Greenland. CITYPOPULATION. Приступљено 23. 2. 2016. 
  2. ^ O'Carroll, Etain (2005). Greenland and the Arctic. Lonely Planet. стр. 154. ISBN 978-1-74059-095-2. 
  3. ^ On October 11, 2015, the magnetic declination between the North Pole and Nuuk was "27° 49' W ± 0° 33' changing by 0° 22' E per year", calculated with NOAA's Magnetic Field Calculators, National Geophysical Data Center.
  4. ^ „Extreme temperature records since 1850”. meteorologyclimate.com. Архивирано из оригинала 8. 10. 2007. г. Приступљено 19. 10. 2015. 
  5. ^ Wurm, Stephen A.; Mühlhäusler, Peter; Tyron, Darrell T. (1996). Atlas of Languages of Intercultural Communication in the Pacific, Asia, and the Americas, International Council for Philosophy and Humanistic Studies. Volume 2, Part 1 Volume 13 of Trends in Linguistics. Walter de Gruyter. стр. 1051. ISBN 978-3-11-013417-9. 
  6. ^ „Nuuk travel guide”. Архивирано из оригинала 12. 4. 2009. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  7. ^ Scandinavian Review. American-Scandinavian Foundation. 1921. стр. 681. 
  8. ^ Lemkin, Raphael (2008). Axis Rule in Occupied Europe. The Lawbook Exchange, Ltd. стр. 167. ISBN 978-1-58477-901-8. 
  9. ^ Lüdecke, Cornelia. "East Meets West: Meteorological observations of the Moravians in Greenland and Labrador since the 18th century Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)". History of Meteorology 2 (2005).
  10. ^ Wittman, P. "Greenland". The Catholic Encyclopedia. Robert Appleton Co. (New York), 1909.
  11. ^ а б Statistics Greenland, Population in localities
  12. ^ Jones, Michael; Olwig, Kenneth (2008). Nordic landscapes: region and belonging on the northern edge of Europe. University of Minnesota Press. стр. 118. 
  13. ^ World of Information Regional Review: Europe. Kogan Page Publishers. 2003. стр. 164. ISBN 978-0-7494-4067-1. 
  14. ^ Europa World Year, Book 1. Taylor & Francis Group. 2004. стр. 1458. ISBN 978-1-85743-254-1. 
  15. ^ Bjerregaard, Peter; Young, T. Kue (1998). The circumpolar Inuit: health of a population in transition. Wiley-Blackwell. стр. 55. ISBN 978-87-16-11905-6. 
  16. ^ „airgreenland.com”. Архивирано из оригинала 26. 4. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  17. ^ „AUL, Timetable 2009” (PDF). Arctic Umiaq Line. Приступљено 19. 11. 2015. [мртва веза]
  18. ^ O'Carroll, Etain (2005). Greenland and the Arctic. Lonely Planet. стр. 231. ISBN 978-1-74059-095-2. 
  19. ^ „Hotel Hans Egede”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  20. ^ www.kunstmuseum.gl
  21. ^ „World Stadiums entry”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  22. ^ „World Stadiums: Stadiums in Greenland”. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2015. 
  23. ^ Званични сајт
  24. ^ „Skiliften Sisorarfiit”. Приступљено 19. 10. 2015. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нук&oldid=27528769”