Облик владавине

Облик владавине је елемент облика државе, који дефинише систем организације највиших државних органа, поступак њиховог формирања, вријеме активности и надлежности, и редослијед интеракције ових тијела међу собом и са становништвом, као и степен учешћа јавности у њиховом формирању.

• Облик владавине у ужем смислу је организација виших државних органа власти (начин организовања врховне власти у држави).
• Облик владавине у ширем смислу је начин организације и интеракције свих органа власти државе.

  Предсједничке републике са пуним предсједничким системом.
  Државе са полупредсједничким системом.
  Парламентарне републике са извршним предсједништвом бираним у парламенту.
  Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје предсједник владе представља извршну власт.
  Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши предсједник владе.
  Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ.
  Апсолутне монархије.
  Једнопартијске државе.
  Војне диктатуре.

Облик владавине не треба мијешати са обликом државне власти и политичким системом државе. Све заједно, те три карактеристике су комплементарне једна другој и описују облик државе.

Облик владавине показује:

• како настају највиши органи власти у држави;
• каква је њихова структура;
• који је принцип у основи интеракције међу државним органима;
• како изградити однос између врховног ауторитета и обичних грађана;
• у којој мјери организација државе омогућава осигурање права и слободе грађана.

Облик владавине је најстарији елемент који карактерише структуру власти, који је почео да се изучава још у Античкој Грчкој. У различитим периодима историје, Облик владавине имао је другачије значење. У аграрном друштву облик владавине је био сведен само на начин избора шефа државе — путем насљеђивања или путем избора. Са распадом феудализма и преласком на индустријско друштво, у пратњи слабљења моћи монарха, јавља се консолидација представника народа, а Облик владавине почео је да се развија. Највећи значај придобило је не то како је протекао пренос власти — путем насљедства или бирањем шефа државе у земљи, него то како је организован однос између шефа државе, скупштине, судства, како да међусобно уравнотеже своја овлашћења, тј. како да подјеле власт.

Начин утврђивања облика владавине

1. Поступак преноса власти (насљедством или путем избора);
2. Одговорност виших државних органа пред јавношћу (у монархије шеф државе не преузима никакву законску одговорност, за разлику од шефа државе у републици);
3. Подјеле власти између органа државне власти.

Главни облици владавине

Монархија

Главни чланак: Монархија

Монархија је облик владавине у којок врховна државна власт током живота припада искључиво шефу државу — монарху, који је стекао пријесто насљедним путем и није одговоран народу.

Особине монархије

• Једини шеф државе је монарх;
• Власт се преноси насљедним путем;
• Монарх законски не одговара.

Врсте монархије

• Апсолутна монархија је држава у којој је монарх врховни ауторитет у земљи и у његовим рукама је концентрисана потпуна државна власт (Саудијска Арабија, Оман, Катар). Посебна власт је теократска монархија (Ватикан).
• Ограничена монархија је држава у којој поред монарха постоје и други државни органи, који нису потчињени њему, а државна власт је подијељена између виших државних органа, моћ монарха је ограничена посебним актом (уставом) или традицијом. Ограничене монархије можемо подијелити на:
  • Класна-представничка монархија је монархија у којој је власт монарха ограничена на основу традиције формирања критеријума припадности одређеној класи (Земски сабор у Русији, Кортези у Шпанији) и по правилу има савјетодавну улогу. Тренутно овакав облик монархије није на власти нигдје на свијету.
  • Уставна монархија је монархија у којој је власт монарха ограничена на основу специјалног акта (устава), гдје постоји виши орган државне власти, формиран путем избора народних представника (скупштина). Уставна монархија се може подијелити на:
    • Дуалистичка монархија је држава у којој монарх има пуну извршну власт, а има дио и законодавне и судске власти. Представничко тијело постоји у таквом стању и спроводе законодавне функције, али монарх може да наметне вето на усвојене акте и по сопственом нахођењу може да распусти представничко тијело (Јордан, Мароко).
    • Парламентарна монархија је држава у којој монарх само дио остатка традиције и он нема никакве надлежности. Политички систем у таквим монархијама се заснива на принципу подјеле власти (Уједињено Краљевство, Јапан, Данска).

Република

Главни чланак: Република

Види још

• Облик државне владавине
• Политички систем