Википедија

Односи Србије и Румуније

Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.

Односи Србија-Румунија
Map indicating locations of Румунија and Србија

Румунија
Србија

Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.

Историја односа уреди

Румунија је земља са којом Србија има традиционално добре односе. Две српске краљице су биле румунског порекла, краљица Наталија и краљица Марија.

Србија и Румунија су заједно добиле међународно призњање независности 13. јула 1878. као резултат рата са турском и Берлинског конгреса.

Србија и Румунија су биле савезнице у Другом балканском рату 1913. и у Првом светском рату од августа 1916.

 
Граница Југославије и Румуније у Банату 1919–1924.

У новембру 1918. Србија заузима Банат са Темишваром.

Односи Југославије и Румуније уреди

Између два светска рата Румунија и Југославија су са Чехословачком чиниле Малу Антанту од 1920. и Балканску Антанту са Турском и Грчком од 1934.

Друго заседање сталног савета Мале Антанте се одржао у Румунији у Синаји 1933. трајало је четири дана од 24. до 29. септембра, а на последњој седници узели су учешћа и југословенски и румунски краљеви.

Други светски рат уреди

За време Другог светског рата, Румунија је била чланица Силе Осовина, али није то искористила за територијално проширење на уштрб Србије. Немачке јединице су ушле у Румунију 1941. и користе земљу као платформа за инвазију Југославије и Совјетског Савеза. Августа 1944. преко Румуније јединице Совјетског Савеза су дошле у Југославију.

После Другог светског рата уреди

 
Георге Георгију-Деж у Београду 1964.
 
Тито и Чаушеску у Букурешту 1966.
 
Хидроелектрана Ђердап у Ђердапској клисури

Период заоштрених односа представља криза Информбироа настала после Резолуције Информбироа донете на заседању Информбироа у Букурешту 28. јуна 1948. Али су се касније односи нормализовали и почело се са спровођењем неких од заједничких капиталних пројеката (види Хидроелектрана Ђердап).

Модерни односи уреди

За време распада СФРЈ, Румунија је била суздржана и ни на који начин није отежавала кризу у региону. Након 2000, односи постају интензивнији и разноврснији.

Румунија није признала једнострано проглашење независности Косова и као таква је међу неколико чланица НАТО и ЕУ.

У Србији живи око 30.000 Румуна, а у Румунији око 25.000 Срба.

Отворена питања уреди

Економски односи уреди

Румунија је значајан економски партнер Републике Србије и показује стални интерес за реализацију економских и инфраструктурних пројеката.

  • У 2007. години је спољнотрговинска размена била укупно 692 милиона долара, од чега је извоз Р. Србије у Румунију чинио 265 милиона, а увоз 427 милиона УСД.
  • У 2012. години је настављен позитиван тренд раста робне размене која је укупно износила 1,729 милијарде УСД, од чега је српски извоз у Румунију био 905 милиона, а увоз из Румуније 824 милиона долара.
  • У 2018. укупна робна размена вредела је 1,853 милијарде долара. Извоз из наше земље био је 1,141 милијарде, а увоз 712 милиона УСД.
  • У 2019. години размењено је укупно роба вредних 1,969 милијарди УСД. Извоз из РС износио је 1,149 милијарде, а увоз 817 милиона долара.
  • У 2020. години спољнотрговинска размена била је укупно 2,095 милијарде долара. Из Србије је извезено роба вредних 1,271 милијарду, а увезено за 824 милиона УСД.[1][2]

Међународне организације уреди

Организације у којима су обе државе имају чланство:

Дипломатски представници уреди

 
Румунска црква у Вршцу
 
Српска црква у Темишвару

У Београду уреди

У Букурешту уреди

Амбасада Републике Србије у Букурешту (Румунија) радно покрива Молдавију.[3]

Партизанска страна је у јесен 1944. преузела југословенско представништво у Румунији, па је 1. октобра 1944. члан АВНОЈ-а Никола Петровић добио пуномоћје да у име НКОЈ-а заступа интересе Југославије у Румунији. Како је Румунија била поражена земља, то Југославија у њој није одмах обновила рад дипломатског представништва, већ је установила политичко представништво, на чијем је челу током 1945. био Никола Груловић.[5]

Занимљивости уреди

Слово Џ из српске ћирилице је преузета из некадашње румунске ћирилице.

Један од експоната Националног музеја историје у Букурешту јесте позлаћена сабља коју је кнез Михаило поклонио румунском владару А. Ј. Кузи са урезаном посветом: Поузданом пријатељу у несигурним временима.

Поређење уреди

  Румунија   Србија
Становништво 20.121.641 9.024.734 (са КиМ)
Површина 238.391 km² 88.361 km²
Густина насељености 84.4 /km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Букурешт - 1.944.367 (2.600.000 шире подручје) Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Румунски Српски
Вероисповест 86,8% православље, 7,5% Протестантизам ,
4,7% Католицизам, 1% остали 		84,1% православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура 89,5% Румуни, 6,6% Мађари, 2,5% Роми,
0,3% Украјинци, 0,3% Немци, 0,2% Русини,
0,2% Турци, 0,4% остали 		82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,
1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
БНП (номинални) 12,200 $ по глави становника 10,900 $ по глави становника

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Serbia Exports to Romania”. Trading Economics. Приступљено 10. 9. 2021. 
  2. ^ „Serbia Imports from Romania”. Trading Economics. Приступљено 10. 9. 2021. 
  3. ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2015. г. Приступљено 18. 02. 2015. 
  4. ^ „Из историје: Народни херој Радош Јовановић - Сеља”. Топличке вести. 6. 3. 2018. Приступљено 7. 5. 2022. 
  5. ^ ЈУГОСЛОВЕНСКА ДИПЛОМАТИЈА 1945–1950: СТВАРАЊЕ ПАРТИЈСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ, Слободан СЕЛИНИЋ, Институт за новију историју Србије

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Румуније&oldid=27556028”