Омар Торихос
Омар Ефраин Торихос Херера (шп. Omar Efrain Torrijos Herrera; Сантијаго, 13. фебруар 1929 — близина Пенономеа, 31. јул 1981) био је панамски војни официр, де факто вођа државе од 1968. до 1981. године. Никад није био изабран на никакву јавну функцију и званично није био председник Панаме.
| Омар Торихос | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 13. фебруар 1929. | ||||||||||||
| Место рођења | Сантијаго, Панама | ||||||||||||
| Датум смрти | 31. јул 1981. (52 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | близина Пенономеа, Панама | ||||||||||||
| Професија | војно лице | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Democratic Revolutionary Party | ||||||||||||
| |||||||||||||
Биографија уреди
Рођен је у месту Сантијаго као шесто од дванаестеро деце. Након завршене основне и средње школе отишао је на војну академију. Тамо је остао неко време и дипломирао са чином потпоручника. Касније се усавршавао на војним школама Јужне Америке. Након стицања чина потпуковника, још се више заинтересовао за долазак на власт. Године 1966. унапређен је у чин пуковника.
Вођа Панаме уреди
Године 1968. извршио је пуч којим је свргнут демократски изабран председник Арнулфо Аријас (који је дошао на власт пучем 1931. године). Његов сарадник у пучу био је мајор Борис Мартинез. Касније га је Торихос протерао, а себе је промовисао у виши чин поставши бригадни генерал.
Међу његовим најпознатијим жртвама били су Ектор Гаљего, римокатолички свештеник и левичар Флојд Бритон. Своје противнике је прогонио, затварао и убијао. Уобичајена пракса уклањања противника режима била је да се хеликоптерима доведу над Тихи океан те онда баце у њега[1].
Његов режим активно је подупирала влада САД-а а један од његових спонзора био је и амерички председник Џими Картер. Његов најзначајнији потез за Панаму било је склапање тзв. споразумâ Торихос-Картер 1977. године, у којима је одлучено да САД препуштају Панами суверенитет над Панамским каналом 31. децембра 1999. године[2].
Проводио је разне реформе у јавном животу, пољопривреди и другим гранама привреде. То је за последицу имало највишу задуженост по глави становника на свету[1]. Намеравао је да у земљу врати цивилну власт до 1984. године[1].
Погинуо је у авионској несрећи са навршене 52 године. Према неким теоријама, његово убиство извршено је уз помоћ САД, а заповед је дао Мануел Норијега (којем је Торихос био ментор)[3].
Његов незаконити син, Мартин Торихос је победио на председничким изборима 2004. и био на власти до 2009. године.
Извори уреди
- ^ а б в Koster, R.M.; Sánchez, Guillermo (1990). In the Time of the Tyrants: Panama, 1968-1990. New York City: Norton. ISBN 978-0-393-02696-2.
- ^ Buckman, Robert T. (2007). The World Today Series: Latin America 2007. Harpers Ferry, West Virginia: Stryker-Post Publications. ISBN 978-1-887985-84-0.
- ^ Perkins, John. Confessions of an Economic Hit Man. San Francisco: Berrett-Koehler Publishers, Inc., 2004. See pages 156-157 regarding Roldós's alleged assassination.
Литература уреди
- Koster, R.M.; Sánchez, Guillermo (1990). In the Time of the Tyrants: Panama, 1968-1990. New York City: Norton. ISBN 978-0-393-02696-2.
- Buckman, Robert T. (2007). The World Today Series: Latin America 2007. Harpers Ferry, West Virginia: Stryker-Post Publications. ISBN 978-1-887985-84-0.