Онкотски притисак
Онкотски притисак, је облик осмотског притиска изазван од стране протеина, нарочито албумина у плазми крви. Када у крви недостаје протеина (на пример због патолошког цурења протеина у урину ), вода ће исцурити из судова према околним ткивима да надокнади пад онкотског притиска. Резултат овог пада је едем који је један од знакова нефротског синдрома . Овај онкотски притисак на веома важан начин због тога што спроводи кретање воде у телу и самим тим одржавању хидратације тела.[1]
Опис уреди
Велика већина онкотског притиска у капиларима настаје присуством великих количина албумина, протеина који чини око 80% укупног онкотског притиска који врши крвна плазма на интерстицијску течност. Укупни онкотски притисак просечног капилара је око 28 ммХг, док албумин доприноси приближно 22 ммХг овог онкотичког притиска.
Врсте течности уреди
У клиничком окружењу постоје две врсте течности које се користе за интравенске капљице: кристалоиди и колоиди [2]. Кристалоиди су водени раствори минералних соли или других молекула растворљивих у води. Колоиди садрже веће нерастворљиве молекуле, као што је желатин .
Референце уреди
- ^ „Разлика између хидростатичког и онкотичног притиска - Разлика Између”. Strephonsays (на језику: енглески). Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ „Infuzioni rastvori - Kristaloidi, koloidi, fiziološki, Hartmanov rastvor, manitol”. Zona Medicine.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
