Оптички дискови
Различите врсте оптичких дискова дуго су се користиле за складиштење података, пре свега музике и филмова. Поред овога, с појавом уређаја који су омогућили нарезивање произвољне врсте података на оптичке дискове, овакви дискови неко време користили су се и за пренос података између разунара и прављење резервних копија података (енгл. backup). Иако је појавом флеш-дискова и широкопојасног интернета оптичка технологија донекле инстиснута, она се и даље у некој мери користи.
У рачунарству и технологијама снимања оптичких дискова, оптички диск (ОД) је раван, обично кружни диск који кодира бинарне податке (битове) у облику удубљења и набора на посебан материјал, често алуминијум,[1] на једној од својих равних површина. Његова главна употреба је физичка ванмрежна дистрибуција података и дугорочно архивирање. Промене од јаме до узвишења или супротно одговарају бинарној вредности од 1; док никаква промена, без обзира да ли се налази на равни или у јами, одговара бинарној вредности од 0.
Принцип рада уреди
Код оптичких дискова фокусирани ласер наноси запис прогоревањем емулзије пластичног диска. Приликом читања, ласером се утврђује постојање неравнина насталих прогоревањем.
Врсте оптичких дискова уреди
- Аudio CD (енгл. compact disc digital audio, CDDA) стандард је некопримованог дигиталног записа музике који је могуће пуштати и на обичним музичким уређајима. На један аудио CD може да стане до 80 минута стандардно снимљеног звука.
- CD-ROM (енгл. compact disc read-only memory) садржи податке који се могу само читати. Капацитет ових дискова је око 700 MB (може да буде и до 900 MB). С временом су постали доступни уређаји који су омогућавали креирање (каже се и нарезивање или пржење (енг. burning) ових дискова и у оквиру стандардниих рачунара. Брзина нарезивања је мања него брзина читања.
- CD-RW (енгл. compact disc-rewritable)је диск сличних карактеристика као CD-ROM, али који могућава и читање и (вишеструко) брисање и писање.
- DVD (енгл. digital versatile disc) је диск веће густине ѕаписа него CD који омогућава складиштење веће количине података (обично око 4.7 GB). Као што се CD користи за запис музике и може да се пуђта и ван рачунара, тако се DVD користи за видео-запис и може се пуштати на уређајима (енгл. DVD Player) прикљученим на телевизор. Слично као и код CD технологије, DVD се може класификовати на DVD-Video, DVD-ROM, DVD-R, DVD-RW.
- BD (енгл. blu-ray disc) је диск још веће густине записа, који омогућава запис знатно веће количине података (обично око 25 GB). И овај диск је пре свега намењен за запис филмова, и то у високој резолуцији.
Преглед оптичких типова уреди
| Име | Капацитет | Експериментално[Note 1] | Година[Note 2] |
|---|---|---|---|
| Ласерски диск (LD) | 0,3 GB | 1971–2001 | |
| WORM | 0,2–6,0 GB | 1979–1984 | |
| Компакт-диск (CD) | 0,7–0,9 GB | 1982–садашњост | |
| ETOM | 6,0–12,0 GB | 1987–1996 | |
| MiniDisc (MD) | 0,14–1,0 GB | 1989–садашњост | |
| Магнето оптички диск (MOD) | 0,1–16,7 GB | 1990–садашњост | |
| Дигитални вишенаменски диск (DVD) | 4,7–17 GB | 1995–садашњост | |
| LIMDOW (Laser Intensity Modulation Direct OverWrite) | 2,6 GB | 10 GB | 1996–садашњост |
| GD-ROM | 1,2 GB | 1997–садашњост | |
| Флуоресцентни вишеслојни диск | 50–140 GB | 1998-2003 | |
| Versatile Multilayer Disc (VMD) | 5–20 GB | 100 GB | 1999-2010 |
| Хајпер CD-ROM | 1 PB | 100 EB | 1999?-? |
| DataPlay | 500 MB | 1999-2006 | |
| Ултра густи оптички диск (UDO) | 30–60 GB | 2000–садашњост | |
| FVD (FVD) | 5,4–15 GB | 2001–садашњост | |
| Унапређени свестрани диск (EVD) | DVD | 2002-2004 | |
| HD DVD | 15–51 GB | 1 TB | 2002-2008 |
| Блу-реј диск (BD) | 25 GB 50 GB 100GB (BDXL) 128 GB (BDXL) |
1 TB | 2002–садашњост 2010-present (BDXL) |
| Професионални диск за податке (PDD) | 23 GB | 2003-2006 | |
| Професионални диск | 23–128 GB | 2003–садашњост | |
| Дигитални мутислојни диск | 22-32 GB | 2004–2007 | |
| Мултиплексирано оптичко складиште података (MODS-диск) | 250 GB–1 TB | 2004–садашњост | |
| Универзални медијски диск (UMD) | 0,9–1,8 GB | 2004–2014 | |
| Холографски свестрани диск (HVD) | 6,0 TB | 2004–2012 | |
| Диск обложен протеинима (PCD) | 50 TB | 2005–2006 | |
| M-DISC | 4,7 GB (DVD формат) 25 GB (Блу-реј формат) 50 GB (Блу-реј формат) 100 GB (BDXL форма) [2] |
2009–садашњост | |
| Архивски диск | 0,3-1 TB | 2014–садашњост | |
| Ултра ХД блу-реј | 50 GB 66 GB 100 GB |
2015–садашњост |
- Напомене
Табела уреди
| Врста диска[3] | Основна брзина | Највећа брзина (умножак) |
| CD-ROM | око 150 kB/s | 72x = око 10 MB/s |
| DVD | око 1.4 MB/s | 24x = око 30 MB/s |
| BD | око 4 MB/s | 14x = око 60 MB/s |
Спецификације уреди
| Генерација | Основа | Макс | |
|---|---|---|---|
| (Mbit/s) | (Mbit/s) | × | |
| 1st (CD) | 1.17 | 65.6 | 56× |
| 2nd (DVD) | 10.57 | 253.6 | 24× |
| 3rd (BD) | 36 | 504 | 14×[4] |
| 4th (AD) | ? | ? | 14× |
| Ознака | Стране | Слојеви (укупно) |
Дијаметер | Капацитет | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| (cm) | (GB) | |||||
| BD | SS SL | 1 | 1 | 8 | 7.8 | |
| BD | SS DL | 1 | 2 | 8 | 15.6 | |
| BD | SS SL | 1 | 1 | 12 | 25 | |
| BD | SS DL | 1 | 2 | 12 | 50 | |
| BD | SS TL | 1 | 3 | 12 | 100 | |
| BD | SS QL | 1 | 4 | 12 | 128 | |
| CD–ROM 74 min | SS SL | 1 | 1 | 12 | 0.682 | |
| CD–ROM 80 min | SS SL | 1 | 1 | 12 | 0.737 | |
| CD–ROM | SS SL | 1 | 1 | 8 | 0.194 | |
| DDCD–ROM | SS SL | 1 | 1 | 12 | 1.364 | |
| DDCD–ROM | SS SL | 1 | 1 | 8 | 0.387 | |
| DVD–1 | SS SL | 1 | 1 | 8 | 1.46 | |
| DVD–2 | SS DL | 1 | 2 | 8 | 2.66 | |
| DVD–3 | DS SL | 2 | 2 | 8 | 2.92 | |
| DVD–4 | DS DL | 2 | 4 | 8 | 5.32 | |
| DVD–5 | SS SL | 1 | 1 | 12 | 4.70 | |
| DVD–9 | SS DL | 1 | 2 | 12 | 8.54 | |
| DVD–10 | DS SL | 2 | 2 | 12 | 9.40 | |
| DVD–14 | DS DL/SL | 2 | 3 | 12 | 13.24 | |
| DVD–18 | DS DL | 2 | 4 | 12 | 17.08 | |
| DVD–R 1.0 | SS SL | 1 | 1 | 12 | 3.95 | |
| DVD–R (2.0), +R, –RW, +RW | SS SL | 1 | 1 | 12 | 4.7 | |
| DVD-R, +R, –RW, +RW | DS SL | 2 | 2 | 12 | 9.40 | |
| DVD–RAM | SS SL | 1 | 1 | 8 | 1.46 | |
| DVD–RAM | DS SL | 2 | 2 | 8 | 2.65 | |
| DVD–RAM 1.0 | SS SL | 1 | 1 | 12 | 2.58 | |
| DVD–RAM 2.0 | SS SL | 1 | 1 | 12 | 4.70 | |
| DVD–RAM 1.0 | DS SL | 2 | 2 | 12 | 5.16 | |
| DVD–RAM 2.0 | DS SL | 2 | 2 | 12 | 9.40 | |
Референце уреди
- ^ Adedeji, Adewole. „Combating Piracy Through Optical Disc Plant Regulation in Nigeria: Prospects and Challenges” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2013-08-22. г. Приступљено 2013-11-30.
- ^ „100 GB Disc - M-DISC”. www.mdisc.com. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 3. 5. 2018.
- ^ Марић, Филип (2014). Информатика 1 Уџбеник за први разред гимназије (1. изд.). Klett. стр. 87—88.
- ^ „LG BH14NS40 14x Blu-ray Disc ReWriter”. CDRinfo.com. Архивирано из оригинала 2012-10-11. г.
- ^ „DVD, Book A – Physical parameters”. MPEG. Архивирано из оригинала 2012-01-17. г. Приступљено 2011-10-09.
- ^ „DVD in Detail” (PDF). Cinram. 27. 11. 2000. Архивирано из оригинала 29. 10. 2008. г.
Литература уреди
- Марић, Филип (2014). Информатика 1 Уџбеник за први разред гимназије (1. изд.). Klett. стр. 87—88.
- „Inventor of the Week Archive: The Digital Compact Disc”. Massachusetts Institute of Technology. децембар 1999. Архивирано из оригинала 2008-06-19. г. Приступљено 2007-07-13.
- Dudley, Brier (29. 11. 2004). „Scientist's invention was let go for a song”. The Seattle Times. Приступљено 2007-07-13.
- „David Gregg and the Optical Disk”. About.com. Архивирано из оригинала 19. 08. 2020. г. Приступљено 2007-07-13.
- Byers, Fred R. (2003). Care and Handling of CDs and DVDs — A Guide for Librarians and Archivists (PDF) (Извештај). National Institute of Standards and Technology. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 9. 2008. г. Приступљено 17. 7. 2009.
- Romeyn, Jacob. „50th-anniversary -of-the-optical-disc”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2015. г. Приступљено 24. 04. 2022.
- „Optical Storage Technology Association”.
- O'Kelly, Terence. „Reference Guide for Optical Media” (PDF). Memorex Inc. — преко A.N.T. Audio.
- „The history of ideas "the optical disc as a "unique" carrier of information in the systems management”. European Society of the History of Science. Архивирано из оригинала 2015-05-18. г. Приступљено 2013-06-11.
- Wempen, Faithe (17. 4. 2001). „All about CD-R and CD-RW”. TechRepublic. Архивирано из оригинала 2013-08-03. г. Приступљено 27. 11. 2021.
- „The Next Generation 1996 Lexicon A to Z: CD-Recordable”. Next Generation. бр. 15. Imagine Media. март 1996. стр. 31. „In actual CDs, pits carved into the surface of the CD are read by the laser in the CD-ROM drive. CD-Recordables, or CD-Rs, simulate the pits by putting ink spots on the CD.”
- „CD-R Unreadable in Less Than Two Years”. myce.com. 19. 8. 2003. Приступљено 2007-02-01.
- Horlings, Jeroen (19. 8. 2003). „CD-R's binnen twee jaar onleesbaar; Steekproef levert verontrustende resultaten op” [CD-Rs within two years unreadable; Sample produces troubling results]. PC-Active.com via archive.org (на језику: холандски). Архивирано из оригинала 2005-03-09. г. Приступљено 2007-02-01.
Спољашње везе уреди
- „Thomson-CSF's transmissive videodisc”.
- „Know Your Digital Storage Media: a guide to the most common types of digital storage media found in archives”. USA: University of Texas at San Antonio.