Општина Ковин
Општина Ковин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 730 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 47.753 ha, а на шумску 10.266 ha). Центар општине је град Ковин. Општина Ковин се састоји од 10 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 28.141 становника[1] (према попису из 2011. било је 33.722 становника).[2] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,3‰, а број запослених у општини износи 7.483 људи. У општини се налази 13 основних и 2 средње школе.
| Општина Ковин | |
|---|---|
 Поглед на Дунавац, ка шећерани
| |
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Аутономна покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Јужнобанатски округ |
| Седиште | Ковин |
| Становништво | |
| Становништво |  28.141 (2022)[1]
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 730 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Регистарска ознака | КО |
| Веб-сајт | www |
На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу са Дунавом. Ковинска општина има облик неправилног троугла. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава. Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем. Природни резерват Делиблатска пешчара се највећим делом своје територије управо налази на територији општине Ковин.
У саобраћајном погледу општина Ковин има добар положај. После изградње друмског моста на Дунаву и асфалтног пута према Белој Цркви, постала је значајна раскрсница путева. Најразвијенија привредна грана је пољопривреда.
Географија уреди
Јужну границу општине чини река Дунав у дужини од 46 километара. Поред Дунава, 15 километара југозападно од Ковина је језеро Провалија настало великом поплавом Дунава када је пробио насип и издубио корито будућег језера.
На територији општине се налази највећи део Делиблатске пешчаре, 63% или 227,15 км².
Насељена места уреди
У општини Ковин постоји десет насеља.
| Насеље | Број становника | Промена (%) | |
|---|---|---|---|
| Попис 2011.[2] | Попис 2022.[3] | ||
| Баваниште | 5.820 | 5.082 | -12,68% |
| Гај | 2.929 | 2.486 | -15,12% |
| Делиблато | 2.939 | 2.409 | -18,03% |
| Дубовац | 1.188 | 1.002 | -15,66% |
| Ковин | 13.515 | 11.623 | -14,00% |
| Мало Баваниште | 332 | 228 | -31,33% |
| Мраморак | 2.690 | 2.265 | -15,80% |
| Плочица | 1.794 | 1.589 | -11,43% |
| Скореновац | 2.354 | 1.344 | -42,91% |
| Шумарак | 161 | 113 | -29,81% |
| Општина Ковин | 33.722 | 28.141 | -16,55% |
Постоји и већи број салаша, нарочито у атарима села Плочице и Гаја. Некада омладинско, а данас избегличко насеље Чардак налази се у Делиблатској пешчари. Викенд-насеље, насеље на Дунаву на коме се налази око 300 викендица, викендаша из целе Србије, налази се на путу Ковин-Мало Баваниште, око 10 км од града. Насеље Ибрифор се налази такође на Дунаву, код Ковинско-Смедеревског моста. Броји педесетак кућа. На Ибрифору се налази и пристаниште које је још увек у изградњи и експанзији.
Демографија уреди
Сва насеља осим Скореновца и Шумарка имају већинско српско становништво. Скореновац има мађарску већину, а Шумарак релативну мађарску већину.
|
Остали уреди
Поред наведених у Ковинској општини још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Муслимани, Немци, Руси, Словаци, Словенци, Украјинци, Хрвати, Црногорци и Чеси.
Познате личности уреди
- Прокопије Ивачковић, патријарх српски од 1874. до 1879.
- Дарко Ковачевић, бивши српски фудбалер
- Золтан Дани, пензионисани пуковник ПВО Војске Југославије
Референце уреди
- ^ а б в „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 18. 02. 2024.
- ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 05. 2023. Приступљено 18. 02. 2024.
- ^ Попис из 2011., Приступљено 17. 4. 2013.
