Општина Србобран
Општина Србобран је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 284 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26460 ha, а на шумску 14 ha).
| Општина Србобран | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине у Србобрану
| |
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Седиште | Србобран |
| Становништво | |
| Становништво |  14.357 (2022)[1]
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 284 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Председник општине | Радивој Дебељачки (СНС) |
| Веб-сајт | www.srbobran.rs |
Седиште општине је град Србобран. Општина Србобран се састоји од 3 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 14.357 становника[1] (према попису из 2011. било је 16.317 становника).[2] У општини се налази 4 основних и 1 средња школа.
Општина Србобран је раскршће путева у пољопривредном подручју с трговином, угоститељством и индустријским погонима. На теренима канала и пољопривредном земљишту развијен је лов и риболов. У селу Турија одржава се традиционална туристичка манифестација „Кобасицијада“.
Географија уреди
Територија општине је низија, благо нагнута ка југу (од 96 метара до 80 метара апсолутне висине), на којој је свака стопа земљишта плодна и приступачна за обраду.
У геоморфолошком погледу на територији општине се разликују следеће целине: а) виша лесна зараван рашчлањена речицом Кривајом северно од Великог бачког канала и б) нижа лесна тераса јужно од Великог бачког канала. У педолошком саставу земљишта преовладују черноземи и ливадске црнице и једно је од најплоднијих у Европи. Клима је умерено-континентална са изражена четири годишња доба. Површинске воде у општини су: речица Криваја, Велики бачки канал, Бељанска бара и друге мање баре. Све воде се користе за наводњавање, а Велики бачки канал и за водни саобраћај. Одлике привреде општине Србобран проистичу из некадашњих и данашњих лизичко-географских и друштвено-економскихуслова. Захваљујући 26.621 хектару пољопривредних површина, пољопривреда је у општини одувек била главна грана привреде и битно је утицала на врсту и карактер занатства.
На број становника у општини Србобран, битног утицаја су имали ратови (смањивао се наталитет а повећавао морталитет становништва), као и погибије, миграције и епидемије заразних болести (колера и трбушни тифус). У оптини Србобран је остварен мали пораст становништва, знатно слабији од пораста становништва у Војводини, а нарочито од пораста у Бачкој. У последња три пописа после рата, изражена је тенденција смањења становништва у општини укупно, и у сва три насељена места појединачно.
Србобран, Турија и Надаљ су све до половине 18. века означавани као српска насеља. Чак и после колонизације Мађара, Немаца и осталих у бившој Аустроугарској, апсолутну већину становништва су чинили Срби. Колонизацијом становништва, већином мађарске народности, углавном је насељаван Србобран. Етничка структура становништва у општини Србобран, задржала се до данашњих дана с мањим одступањима, пошто насеља у општини Србобран нису насељавана колонистима после Другог светског рата. Милешево, насеље основано и изграђено после Првог светског рата, припадало је општини Србобран, али је после Другог светског рата, као насеље Радичевић, припојено општини Бечеј.
Етничка структура уреди
Сва три насељена места у општини имају већинско српско становништво.
Попис 2011. уреди
Познате личности уреди
Референце уреди
- ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
