Орочки језик
Орочки језик је језик народа Орок са острва Сахалин на Руском далеком истоку. Припада породици тунгуских језика. Говори се у Охинском, Ногликском, Поронајском и Александровском рејону Сахалинске области. На почетку 21. века, створена је писана форма језика.
| Орочки | |
|---|---|
| Говори се у | Русија |
| Регион | Сахалин (Руски далеки исток) |
Број говорника | 47[1] (од 295 Орока, према попису становништва Русије из 2010.[2]) (недостаје датум) |
| Ћирилица | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | oaa |
Стање језика уреди
Према резултатима пописа становништва Русије 2010. од 295[2] Орока само 47[1] је говорило орочким језиком. Ороци такође живе и на јапанском острву Хокаидо, али број хокаидских говорника орочког језика није познат.[3]
Орочким језиком говоре припадници старије генерације Орока, док млади људи говоре руским језиком.
Орочко писмо засновано на руској ћирилици створено је 2007. Објављен је буквар и орочки језик је као наставни предмет уведен у једној школи на острву Сахалин.
Дијалекти уреди
Постоје два дијалекта орочког језика: северни и јужни.
Писмо уреди
Орочко ћирилично писмо створено 2007. године:[4]
Фонологија уреди
Самогласници уреди
| Предњи | Централни | Задњи | |
|---|---|---|---|
| затворени | i iː | u uː | |
| средњи | ɛ ɛː, eː | ə əː | ʌ ʌː, ɔ ɔː |
| отворени | ɐ ɐː |
Сугласници уреди
| Двоуснени | Зубни | Бочни | Предњонепчани | Задњонепчани | Ресични | ||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Праскави | безвучни | p | t | c | k | (q) | |
| звучни сугласник | b | d | ɟ | ɡ | (ɢ) | ||
| Струјни | безвучни | s | x | (ʁ) | |||
| звучни сугласник | β | (z) | ɣ | ||||
| Носни | m | n | ɲ | ŋ | |||
| Течни | r | l | ʎ | ||||
| Приближни | j | ||||||
Извори уреди
- ^ а б Попис становништва Русије 2010: Употреба језика Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2021) (језик: руски)
- ^ а б Попис становништва Русије 2010: Становништво по етничкој припадности Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2013) (језик: руски)
- ^ Новикова К. А., 1997
- ^ „Уилтадаирису”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Приступљено 30. 10. 2017.
Литература уреди
- Новикова, К. А.; Сем, Л. И. (1997). „Орокский язык”. Языки мира: Тунгусо-маньчжурские языки. Москва: Издательство «Индрик». стр. 201—215. — 408 с. — (Языки Евразии). ISBN 5857590477.