Отоантритис

Отоантритис je гнојна компликација акутног запаљења средњег уха код новорођенчади и одојчади. Код њих још увек није развијен мастоидни наставак слепоочне кости, па је чешће у питању запаљење антрума него мастоида.

Отоантритис
Латински	Otoantritis
Класификација и спољашњи ресурси

Етиологија

Гнојна инфекција из бубне дупљe прелази кроз отвор антрума на сам антрум и околно коштано ткиво. Пошто су у том узрасту бубна дупљa и антрум повезани уским каналом, који је у неким случајевима преграђен заостатком мезенхимног ткива, често долази до одвајања антрума од бубне дупљe, па у антруму остаје гнојна колекција чак и након што се гнојни процес санира у бубној дупљи.

Клиничка слика

Постоје два облика отоантритиса:

• манифестни и
• латентни.

Манифестни облик је чешћи и јављa се у две форме. Код прве долази до продора гнојне колекције иза ушне шкољке или се ствара фистула или апсцес. Друга се карактерише обилном и дуготрајном секрецијом из уха, која понекад има непријатан мирис. Оба облика су праћена повишеном телесном температуром и губитком телесне тежине.

Латентни облик је ређи. Локални симптоми су слабо изражени или не постоје. Међутим, јасно су израђени општи симптоми: проблеми са дигестивним трактом, нервним, респираторним системом итд. Деца су адинамична, сањива или узнемирена, плачу, лоше спавају, апетит им је слаб, долази до смањења телесне тежине и сл.

Дијагноза и лечење

Дијагноза се постављa на основу клиничке слике, оториноларинголошког и објективног прегледа.

У обе форме отоантритиса изводи се хируршко лечење - антротомија (одстрањење антрума слепоочне кости), уз примену антибиотске и симптоматске терапије.

Извори

• Отоантритис, Приступљено 9. 7. 2012. на основу дозволе.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).