Отрантска врата (алб. Ngushtica e Otrantos; итал. Canale d'Otranto; хрв. Otrantska Vrata) морски су пролаз (мореуз) између Апенинског полуострва (јуж. Италија) и Балканског полуострва (јуж. Албанија с грчким острвом Крфом). Отрантским вратима се спајају Јадранско и Јонско море, а одвајају Апенинско и Балканско полуострво. Мореуз је добио име по граду Отранту на западној обали мореуза, у италијанској покрајини Апулији. Пролаз је широк 72-140 km,[1] а дубок до 1.000 м.

Отрантска врата
Мапа која показује локацију Отрантског мореуза
Координате40° 13′ 10″ С; 18° 55′ 32″ И / 40.219444° С; 18.925556° И / 40.219444; 18.925556
Макс. ширина72 km (45 mi) km
Прос. дубина18 m (59 ft) m
Отрантска врата на карти Европе
Отрантска врата
Отрантска врата
Отрантска врата на карти Албаније
Отрантска врата
Отрантска врата
Водена површина на Викимедијиној остави
Залив Валона.
Лука Отранто.

Кроз Отрантска врата улази у Јадранско море огранак главне средоземне струје. Површинска улазна струја тече уз источну (балканску), а излазна уз западну (апенинску) обалу. Значајно је сезонско колебање површинксих струја (брзина и развијеност). Отрантска врата имају велики морско-стратешки значај, јер блокадом релативно уског пролаза затвара се јадрански простор.

Историја уреди

Отрантски мореуз је од давнина био од виталног стратешког значаја. Римљани су га користили за транспорт својих трупа на исток. Легије су марширале до Брундизијума (сада Бриндизија), имале су само једнодневно поморско путовање до територије модерне Албаније, а затим су могле да се крећу на исток пратећи Игњатијев пут.[2]

 
Отрантски мореуз на карти с почетка 17. века

Први светски рат уреди

Током Првог светског рата мореуз је био од стратешког значаја. Савезничке морнарице Италије, Француске и Велике Британије су блокирањем мореуза, углавном лаким поморским снагама и лако наоружаним рибарским бродовима познатим као дрифтери, ометале опрезну Aустроугарску морнарицу да слободно уђе у Средоземно море и ефективно их држале ван Поморског театра рата.[3][4][5][6] Блокада је била позната као 'Отрантски бараж'.[1][7][8]

Међутим, бараж је био ноторно неефикасан против немачких и аустријских подморница које су деловале ван Јадрана, које су задавале муке савезничким силама током већег дела рата широм Средоземног мора.[9]

После пада гвоздене завесе уреди

Албанија и Италија су 1992. године потписале споразум који је разграничио епиконтинентални појас између две земље у мореузу. Каква год да су административна права над мореузом дата Албанији, она не мењају много у односу на претходни споразум Отранта.

У 1997. и 2004. години, скоро 100 људи је погинуло покушавајући да илегално пређе мореуз након немира 1997. у Албанији и лоших економских услова у трагедији у Отранту[10] и трагедији на Карабуруну.[11][12][13]

Албанска влада је 2006. године увела мораторијум на моторне једрилице на свим језерима, рекама и морима у Албанији да би сузбила организовани криминал.[14] Једини изузетак од правила су чамци у власништву владе, чамци у страном власништву, рибарски чамци и млазни чамци. Године 2010, мораторијум је продужен до 2013. године.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Frank K. McKinney (2007). The Northern Adriatic Ecosystem: Deep Time in a Shallow Sea. Columbia University Press. стр. 29. ISBN 978-0-231-13242-8. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 6. 3. 2013. 
  2. ^ Elena Koytcheva, "Logistical problems for the movement of the early crusaders through the Balkans: transport and road systems", p. 54 in Proceedings of the 21st International Congress of Byzantine Studies, ed. Elizabeth Jeffreys. Ashgate Publishing, Ltd, 2006. ISBN 0-7546-5740-X.
  3. ^ Colledge, J.J. Ships of the Royal Navy: An Historical Index Volume 2: Navy-built Trawlers, Drifters, Tugs and Requisitioned Ships. Newton Abbot: David & Charles. 
  4. ^ Gardiner R, Gray R and Budzbon, P (1985) Conway's All the World's Fighting Ships 1906–1921 Conway. ISBN 978-0-85177-245-5
  5. ^ Halpern, Paul G (1995) A Naval History of World War I Naval Institute Press, Annapolis. ISBN 1-55750-352-4
  6. ^ Tucker, Spencer E. (2005). The Encyclopedia of World War I. ABC-CLIO. ISBN 1-85109-420-2. 
  7. ^ Otranto Barrage article Архивирано 13 мај 2020 на сајту Wayback Machine from firstworldwar.com
  8. ^ „The Otranto Barrage”. Society of Twentieth Century Wargamers Journal. russellphillipsbooks. Архивирано из оригинала 6. 12. 2013. г. Приступљено 15. 7. 2013. 
  9. ^ First World War – Willmott, H.P., Dorling Kindersley, 2003, P. 186.
  10. ^ Abrahams, Fred C. (2015). Modern Albania: From Dictatorship to Democracy. New York: NYU Press. стр. 210. ISBN 9780814705117. 
  11. ^ „Tragjedia e 9 janarit, kapet skafisti i vdekjes”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г. Приступљено 14. 11. 2010. 
  12. ^ „Otranto Tragedy, Session in the Court of Lecce Postponed”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2011. г. Приступљено 29. 03. 2023. 
  13. ^ „13 roses for the victims of Otranto, after 13 years from the tragedy”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 29. 03. 2023. 
  14. ^ „Keshilli i Ministrave”. Архивирано из оригинала 2011-07-06. г. Приступљено 2011-02-25.  Council of Ministers of the Republic of Albania, www.keshilliministrave.al, 10 August 2006.

Литература уреди

Спољашње везе уреди