Охта

Река у Русији, притока Неве

Охта (рус. Охта; фин. Ohtajoki) река је на северозападу европског дела Руске Федерације која протиче преко територија Всеволошког рејона, на северозападу Лењинградске области. Десна је притока реке Неве и део басена Балтичког мора.

Охта
Охта, Ohtajoki
Ушће реке Охте (на слици Малоохтински мост)
Мапа басена реке Неве
Опште информације
Дужина99 km
Басен768 km2
СливНеваБалтичко море
Водоток
ИзворЛемболовско побрђе на
60° 18′ 14″ N 30° 07′ 15″ E / 60.30389° С; 30.12083° И / 60.30389; 30.12083 (Извор реке Охте)
В. извора130 m
Ушћеу Неву на
59° 56′ 48″ N 30° 24′ 21″ E / 59.94667° С; 30.40583° И / 59.94667; 30.40583 (Ушће реке Охте)
Географске карактеристике
Држава/е Русија
ОбластЛењинградска област
Санкт Петербург
НасељаТоксово, Санкт Петербург
ПритокеOkkervil River, Bezymyanny Ruchei, Лубја, Murinski ruchei
ДРВ01040300412102000009032
Река на Викимедијиној остави

Река Охта свој ток започиње на Лемболовском побрђу, тече углавном у смеру север-југ и улива се у реку Неву на 12,5 km узводно од њеног ушћа у Фински залив. У горњем делу тока често се назива и Великом Охтом. Укупна дужина водотока је 99 km, ширина реке варира од 10 до 50 метара, дубина од 0,5 до 5,5 метара, а просечан пад је 1,4 метра по километру тока. Површина сливног подручја реке Охте је 768 km².

Најважније притоке Охте су Харвази (12 km), Пиполовка (25 km), Лубја (26 km), Жерновка (10 km) и Окервиљ (15 km). У северном делу Санкт Петербурга на Охти је саграђено вештачко Охтинско језеро површине 1,3 km². У средњем делу тока на њеним обалама лежи варошица Токсово.

У писаним изворима река се помиње по први пут у Првом Новгородском летопису из 1300. године, а у XVII веку Швеђани су је називали Свартом или Црном реком (швед. Swarte Back).

Према извештају Федералне службе за хидрометеорологију и мониторинг из 2011. године река Охта се у доњем делу тока сматра екстремно загађеним водотоком, водотоком чија вода се сматра прљавом. У истом периоду у реку су се на подручју Санкт Петербурга изливале отпадне воде из преко 67 индустријских постројења.[1][2]

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди