Павле Бихали
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Павле Бихали (мађ. Bihali Pál; 8. август 1898 — 17. јул 1941) био је српски издавач, књижевник и преводилац јеврејско-мађарског порекла. Његов унук Павле је активни српски политичар и политички активиста.
| Павле Бихали | |
|---|---|
 Браћа Бихали | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. август 1898. |
| Место рођења | Земун, Аустроугарска |
| Датум смрти | 17. јул 1941. (42 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Биографија уреди
Рођен је 8. августа 1898. године у Земуну.[1]
У својим раним двадесетим годинама већ је преузео очев приватни посао везан за уређење ентеријера и молерај. Иако се тиме бавио предано и ширио је посао, Павле се потајно занимао за уметност, нарочито књижевност и сликарство. Из тога је произашао 1928. године часопис „Нова Литература“, који је био право освежење за сиромашан културни живот Београда али и региона. После часописа који је градио заједно са својим братом Отом, Павле оснива данас већ увелико познату издавачку кућу „Нолит“ и постиже велики успех. Не само да је био главни и одговорни уредник, већ и графички дизајнер, преводилац, писац многобројних есеја, стваралац легендарних интервјуа. Био је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1920.[2]
Млади тог времена били су фасцинирани магазинима, књигама, сликама и репортажама које је Павле доносио из Европе, а уз сарадњу многих пријатеља из света уметности. Ипак, то је са собом носило и бреме времена и нетрпељивост тадашње власти која нимало није била наклоњена литерарним делима западног света а нарочито Аустрије-Немачке. Уз утицај који је имао на западу Павле је направио чврста пријатељства и послове са неким од најпознатијих светских имена као што су: Џек Лондон, Пабло Пикасо, Алберт Ајнштајн, Бертолт Брехт, Густав Крклец, Теодор Драјзер, Максим Горки, Егон Ервин Киш, Ерих Марија Ремарк и многим другима.
Оженио се Бечлијком Маријом Фингстл са којом 1938. године добио сина Ивана. Син Ивана Бихалија је Павле Бихали, активни српски политичар и активиста.
Смрт уреди
После окупације Краљевине Југославије и почетка прогона Јевреја, 1941. године, склонио се у Горњи Милановац, али тамо није остао неуочљив. Као познатог културног радника, левичара и антифашисту, Гестапо га је ухапсио 17. маја 1941. године и одвео у Београд. Гестапо га је стрељао 17. јула 1941. године у Маринковој Бари, у Београду, у првој групи стрељаних заточеника Бањичког логора.[3]
Референце уреди
- ^ Текст Роксанде Његуш, књижевнице иу Београда у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ. Загреб 1980. том pp. 1691.
- ^ Јаша Романо, 1980, стр. 336
- ^ Jovanovic, Nebojša (2023). Beogradski Jevreji: život u senci istorije. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-4644-4.
Литература уреди
- Бихали, Павле (1978). Издавач. Нолит.
- Романо, Јаша (1980). Јевреји Југославије 1941—1945. Жртве геноцида и учесници Народноослободилачког рата. Београд.
