Пад Асура се одиграо након што је некадашња престоница Новоасирског царства била освојена од стране медијско-вавилонског савеза. Уследило је потпуно пустошење и разарање града од кога се он никада није опоравио.[1]

Пад Асура
Део Поводи Новаосаирског царства
Време552. п. н. е
Место
Исход Међанска и
Сукобљене стране
Медија
Вавилонија
Асирско царство
Команданти и вође
Набопаласар
Кијаксар
Синшаришкун
Јачина
непознато непознато
Жртве и губици
непознато уништење града и истребљење његових становника

Опсада Асура је представљала један од завршних догађаја у дуготрајном рату Асираца и Вавилонаца који је започео Набополасаровим устанком 626. п. н. е.. Наполосара је за пет година успео да отера Асирце из Месопотамије, а потом је године 616. п. н. е. поразио у бици код Арафе. То је омогућило поход на територију саме Асирије, али Вавилонци нису успели у покушају да освоје асирску престолницу Ниниву године 615. п. н. е. Годину дана касније Набополасар је покренуо војску на Асур, при чему су му се прикључили Кијаксар и његови Међани.[2].

Главнина асирске војске је била распоређена у Ниниви и није могла да помогне браниоцима Асура. Међанске и вавилонске снаге су на крају успеле да продру кроз градске зидине и починиле масакр, о чему сведочи велики број костију пронађен у рушевинама града. Историчари се још увек двоуме око тога да ли је град пао 614. п. н. е. или 612. п. н. е. заједно са Нинивом.

Референце уреди

  1. ^ Healy, Mark (1991). The Ancient Assyrians. New York: Osprey. стр. 57. 
  2. ^ Grant, R.G. (2005). Battle a Visual Journey Through 5000 Years of Combat. London: Dorling Kindersley. стр. 18.