Палеографија
Палеографија је помоћна дисциплина историјских наука која изучава древне исторјске рукописе - њихове форме и процесе писања. Назив потиче из грчког језика: palaiós - старо и graphein- писање. Палеографија проучава писмо, облике слова, материјал на коме се писало, водене и друге писане знакове на хартији, уметничке украсе код руком писаних књига и њихов повез. Палеографија се бави облицима и процесима писања; не текстуалним садржајем докумената. У ову дисциплину укључена је пракса дешифровања, читања и датирања рукописа,[2] и културни контекст писања, укључујући методе помоћу којих су писање и књиге настале, и историја скрипторијума.[3]
Временом су се развиле и специјалности у овиру палеографије: епиграфика (проучава писма на споменицима), сигилографија (проучава писма на печатима), нумизматика (проучава писма на новцу и стари новац) итд. Главне задатке палеографије дефинисао је Лудвиг Траубе, на преласку из 19. у 20. век. По њему практична страна палеографије се састоји у тачном читању рукописа свих врста извора, а научна страна у одређивању старости, врсте и места постанка неког писма, односно рукописа.
Примена уреди
Палеографија може бити основна вештина историчара и филолога, јер аресира две главне потешкоће. Прво, с обзиром да се стил поједине абецеде у сваком датом језику непрекидно развијао, неопходно је знати како да се дешифрују њене појединачни знаци какви су постојали у разним епохама. Друго, писари су често користили многе скраћенице, обично како би писали брже, а понекад и ради уштеде простора, тако да специјалиста-палеограф мора знати како да их протумачи. Познавање појединих форми слова, лигатура, интерпункције и скраћеница омогућава палеографу да чита и разуме текст. Палеограф прво мора да зна језик текста (то јест, мора да постане стручњак за одговарајуће раније облике ових језика); и друго, историјске употребе различитих стилова рукописа, уобичајене писмене обичаји и писарске или нотарске скраћенице. Филолошко знање језика, речника и граматике који су генерално кориштени у одређено време или на неком месту може помоћи палеографима да идентификују древне или новије фалсификате наспрам аутентичних докумената.
Познавање писаног материјала такође је неопходно за проучавање рукописа и утврђивање периода у којима је документ или рукопис можда настао.[4] Важан циљ може бити додељивање тексту датума и места настанка: зато палеограф мора узети у обзир стил и формирање манускрипта и рукопис који се у њему користи.[5]
Датирање докумената уреди
Палеографија се може користити за пружање информација о датуму настанка документа. Међутим, „палеографија је крајње уточиште за датирање“ и, „за ручно копиране књиге, период од 50 година најмање је прихватљив распон времена“,[6][7] с тим што се сугерише да генерлно треба треба избегавати примену датирање ручно копираних текстова са опсегом мањим од бар седамдесет или осамдесет година.[7] У једној напомени написаној 2005. године у једном имејлу као додатак свом чланку „Палеографско датирање П-46“ из 1996. године Брус В. Грифин изјавио је „Док се не развију ригорозније методологије, тешко је конструисати интервал поузданости од 95% за НТ [Нови завет] рукописе без да се дозволи бар један век за приписани датум.“[8] Вилијам М Шнаједвинд отишао је још апстрактније у оносу на свој рад из 2005. „Проблеми палеографског датирања натписа“ и изјавио да се „такозвана наука о палеографији често ослања на кружно резоновање, јер нема довољно података за извођење прецизних закључака о датирању. Научници такође теже да поједностављују дијахронијског развоја, претпостављајући моделе једноставности, а не сложености".[9]
Историја уреди
У 17. веку почињу прва палеографска истраживања у оквирима критичке историје. Историографи тог доба посумњали су у аутентичност неких повеља из меровиншког и каролиншког раздобља у поседу бенедиктинског манастира Ст. Денис у близини Париза. Везано за тај спор настало је дело француског бенедиктинца Жана Мабилона (1632-1707) De re diplomatica libri VI (1681) у коме је учињен први покушај класификације типова латинског писма.
1708. Бернард де Монтфаукон у свом јелу 'Palaeographia graeca sive de ortu et progressu litterarum изложи је процес развоја грчког писма. По овом делу палеографија је добила своје име.
Пуни развој палеографија постиже тек у 19. веку. У време се формирају нове методе засноване на новим техничким проналасцима. Оснивају посебни палеографски заводи и школе.
Многи натписи и богата рукописна оставштина с подручја јужнославенских земаља, садржана у рукописима и повељама које су написане у разним типовима латинице, глагољице и ћирилице, подстакли су веома рано рад словенских хисториографа.
Крајем 18. века Руски палеографи Алексеј Иванович Соболевски, П. А. Лавров и Евфимиј Фјодорович Карски дали су значајне радове за ћириличку у палеографију, док је Чех Јосеф Ваис дао исцрпну глагољску палеографију.[10]
Референце уреди
- ^ Cardenio, Or, the Second Maiden's Tragedy, pp. 131–3: By William Shakespeare, Charles Hamilton, John Fletcher (Glenbridge Publishing Ltd., 1994) ISBN 0-944435-24-6
- ^ 'Palaeography', Oxford English Dictionary.
- ^ „Latin Palaeography Network”. Civiceducationproject.org. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ Robert P. Gwinn, "Paleography" in the Encyclopædia Britannica, Micropædia, Vol. IX, 1986, p. 78.
- ^ Fernando De Lasala, Exercise of Latin Paleography (Gregorian University of Rome, 2006) p. 7.
- ^ Turner, Eric G. (1987). Greek Manuscripts of the Ancient World (2nd изд.). London: Institute of Classical Studies.
- ^ а б Nongbri, Brent (2005). „The Use and Abuse of P52: Papyrological Pitfalls in the Dating of the Fourth Gospel” (PDF). Harvard Theological Review. 98: 23—48 (24). doi:10.1017/S0017816005000842. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 2. 2015. г.
- ^ Griffin, Bruce W. (1996), "The Paleographical Dating of P-46"
- ^ Schniedewind, William M. (2005). „Problems of Paleographic Dating of Inscriptions”. Ур.: Levy, Thomas; Higham, Thomas. The Bible and Radiocarbon Dating: Archaeology, Text and Science. Routledge. ISBN 1-84553-057-8.
- ^ „Latin Palaeography Network Civiceducationproject.org 05/04/2013”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2011. г. Приступљено 06. 11. 2015.
Литература уреди
- Bischoff, Bernhard, Latin Palaeography: Antiquity and the Middle Ages, Cambridge University Press, 1989. (Translation by Dáibhí Ó Cróinín and David Ganz of: Paläographie des römischen Altertums und des abendländischen Mittelalters. (Grundlagen der Germanistik 24) Erich Schmidt Verlag 1986)
- Lowe, E. A., Codices Latini Antiquiores: A Palaeographical Guide to Latin Manuscripts Prior to the Ninth Century, Clarendon Press, 1972.
- Parkes, M. B., English Cursive Bookhands, 1250–1500. (Oxford Palaeographical Handbooks.) Oxford: Clarendon Press, 1969. Revised edition London: Scolar Press, 1979, ISBN ISBN 0-85967-535-1.
- Stiennon, Jacques, Paléographie du Moyen-Âge, 3e édition Armand Colin 1999
- Thompson, Sir Edward Maunde, An Introduction to Greek and Latin Palaeography Clarendon Press, 1912.
- Wright, C. E., English vernacular hands from the twelfth to the fifteenth centuries. (Oxford Palaeographical Handbooks.) Oxford: Clarendon Press, 1960.
- Burnell, Arthur Coke (1878). Elements of South-Indian Palæography, from the Fourth to the Seventeenth Century A.D., Being an Introduction to the Study of South-Indian Inscriptions and MSS. (Second enlarged and improved изд.). London: Trübner & Co.
- Pandey, Rajbali (1957). Indian Palaeography. Motilal Banarasi Das.
- Ojha, Gaurishankar Hirachand (1959). The Palæography of India/Bhāratīya Prācīna Lipimālā (на језику: хинди) (Third изд.). Delhi: Munshiram Manoharlal.
- Dani, Ahmad Hasan (1997). Indian Palaeography. Delhi: Munshiram Manoharlal.
- Malte Rehbein, Patrick Sahle, Torsten Schaßan (eds.): Codicology and Palaeography in the Digital Age. BoD, Norderstedt 2009, Volltext, ISBN 3-8370-9842-7
- Franz Fischer, Christiane Fritze, Georg Vogeler (eds.): Codicology and Palaeography in the Digital Age 2. BoD, Norderstedt 2010, ISBN 978-3-8423-5032-8
- Millard, A. R. (1986). „The Infancy of the Alphabet”. World Archaeology. 17 (3): 390—398. doi:10.1080/00438243.1986.9979978.
- Olivier, J.-P. (1986). „Cretan Writing in the Second Millennium B.C”. World Archaeology. 17 (3): 377—389. doi:10.1080/00438243.1986.9979977.
- Norman, Jerry (1988). Chinese. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29653-6.
- Lambert, J.L.F. (2014-2017). Termcraft: The emergence of terminology science from the Vinčans and Sumerians to Aristotle. Lulu Press. ISBN 978-1-7751129-2-1.
- The Idea of Writing: Writing Across Borders. Edited by Alex de Voogt, Joachim Friedrich Quack. BRILL, 9 Dec 2011.
- Powell, Barry B. 2009. Writing: Theory and History of the Technology of Civilization, Oxford: Blackwell. ISBN 978-1-4051-6256-2
- Steven R. Fischer A History of Writing, Reaktion Books 2005 CN136481
- Hoffman, Joel M. 2004. In the Beginning: A Short History of the Hebrew Language. New York University Press. Chapter 3.
- Jean-Jacques Glassner. The Invention of Cuneiform: Writing in Sumer. JHU Press, 2003. ISBN 0801873894
- Andrew Robinson, The Story of Writing. Thames & Hudson 1995 (second edition: 1999). ISBN 0-500-28156-4
- Hans J. Nissen, P. Damerow, R. Englund, Archaic Bookkeeping, University of Chicago Press, 1993, ISBN 0-500-01665-8
- Denise Schmandt-Besserat, Before Writing, Vol. I: From Counting to Cuneiform. University of Texas Press, 1992. ISBN 0292707835
- Denise Schmandt-Besserat, HomePage, How Writing Came About, University of Texas Press, 1992, ISBN 0-292-77704-3.
- Saggs, H., 1991. Civilization Before Greece and Rome. Yale University Press. Chapter 4.
- Jack Goody, The Logic of Writing and the Organization of Society. Cambridge University Press, 1986
- David Diringer Writing. New York: Praeger. 1962.
- Otto Neugebauer, Abraham Joseph Sachs, Albrecht Götze. Mathematical Cuneiform Texts. Pub. jointly by the American Oriental Society and the American Schools of Oriental Research, 1945.
- Smith, William Anton. The Reading Process. New York: The Macmillan company, 1922.
- Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica. A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Cambridge, Eng: University Press, 1911. "Writing".
- Clodd, Edward. The Story of the Alphabet. Library of useful stories.
Литература уреди
- French Renaissance Paleography (A scholarly site providing over 100 French manuscripts from 1300 to 1700 with tools for deciphering and transcribing them.)
- 'Manual of Latin Palaeography' (A comprehensive PDF file containing 82 pages profusely illustrated, January 2017).
- Palaeography: reading old handwriting 1500 – 1800: A practical online tutorial, from the National Archives (UK)
- A comprehensive survey of all the important aspects of medieval palaeography.
- A scholarly maintained web directory on palaeography.
- Guide to the Paleography Study Collection 1250-1791
- Another scholarly maintained web directory on palaeography (200 links with critical comments, in French).
- Comprehensive bibliography (1,200 detailed references with critical comments in French).
- Online Tuition in the Palaeography of Scottish Documents 1500–1750
- An introduction to Greek and Latin palaeography by Thompson, Edward Maunde – Outdated (published 1912) but good and useful illustrated handbook, available as facsimile.
- Free palaeographical fonts
- Self-correcting medieval palaeography exercises (13th and 14th century)
- 12th to 17th century manuscripts originating from Europe and the Middle East, Center for Digital Initiatives, University of Vermont Libraries
- Interactive Album of Mediaeval Palaeography Collection of online exercises for the transcription of a variety of scripts, from 8th to 15th century
- Walter Burley, Commentarium in Aristotelis De Anima L.III Critical Edition by Mario Tonelotto : an example of critical edition from 4 different manuscripts (transcription from medieval palaeography).
- ELM, a database of manuscripts written in Latin before 800 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2017)
- French paleography with Paleo-en-ligne.fr : free introductory cycle
- DILE Project. Diálogo de la Lengua. Paleographic transcription and to modern Spanish of the facsimile manuscript in the Biblioteca Nacional de España.