Параноја у Лас Вегасу (филм)
Параноја у Лас Вегасу (енгл. Fear and Loathing in Las Vegas) је амерички пустоловни црнохуморни драмски филм из 1998. године, који је режирао Тери Гилијам.[1] Филм је адаптација истоимене књиге америчког писца Хантера Томпсона, који је књигу написао на основу свог личног искуства.[2] У филму се појављује велики број познатих глумаца.
| Параноја у Лас Вегасу | |
|---|---|
.jpg) Филмски постер | |
| Изворни наслов | Fear and Loathing in Las Vegas |
| Жанр | психоделична комедија пустоловни филм црни хумор драма |
| Режија | Тери Гилијам |
| Сценарио | Тери Гилијам Тони Гризони Алекс Кокс Тод Дејвис |
| Продуцент | Патрик Касавети Лајла Набулси Стефен Немет |
| Темељи се на | роману Параноја у Лас Вегасу Хантера С. Томпсона |
| Главне улоге | Џони Деп Бенисио дел Торо Кристина Ричи Камерон Дијаз Тоби Магвајер Гари Бјуси |
| Музика | Реј Купер |
| Сниматељ | Никола Пекорини |
| Монтажа | Лесли Вокер |
| Продуцентска кућа | Rhino Entertainment Summit Entertainment |
| Дистрибутер | Universal Pictures |
| Година | 1998. |
| Трајање | 118 минута |
| Земља |  САД |
| Језик | енглески |
| Буџет | 18,5 милиона долара |
| Зарада | 10,6 милиона долара |
| IMDb веза | |
Радња уреди
Радња филма се одвија у Америци 1971. године, и прати путовање двојице мушкараца, који путују из Калифорније у Лас Вегас, да би урадили репортажу о мотоциклистичким тркама. Новинар Раул Дјук кога тумачи Џони Деп и др. Гонзо кога тумачи Бенисио дел Торо су двојица јако необичних интелектуалаца, које је изнедрила хипи култура. Током свог путовања, они узимају велике количине халуциногених дрога, које ће их у окружењу као што је Лас Вегас, увалити у многе проблеме. Током свог боравка у Лас Вегасу посетиће и конвенцију о зависности од марихуане, на којој ће бити приказан документарац, који кориснике марихуане описује као „безумне силоватеље, који непрестано мастурбирају ако не могу да пронађу жртву за силовање, и да би се хапшењем само 1 зависника од марихуане спасило деветоро људи“.
Током читавог филма Дјук и Гонзо су под деловањем психоактивних супстанци, тако да неретко имају параноичне идеје и нападе панике.
Филм критикује припаднике хипи покрета, који су веровали да ће уз масовно конзумирање ЛСД-а променити свет на боље, као и Никсонову администрацију, која је погоршала ситуацију током Вијетнамског рата и донела ригорозне законе о психоделичним дрогама, у циљу борбе против хипи револуције.
Улоге уреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Џони Деп | Раул Дјук / Хантер С. Томпсон |
| Бенисио дел Торо | доктор Гонзо / Оскар З. Акоста |
| Тоби Магвајер | стопер |
| Елен Баркин | конобарица у кафеу Норт стар |
| Гари Бјуси | полицајац |
| Кристина Ричи | Луси |
| Камерон Дијаз | плавокоса ТВ новинарка |
| Кетрин Хелмонд | рецепционер у хотелу Минт |
| Мајкл Џетер | Л. Рон Бамквист |
| Фли | хипик |
| Крег Бирко | Ласерда, фотограф |
| Кристофер Мелони | рецепционер у хотелу Фламинго |
| Марк Хармон | репортер на трци |
| Лајл Ловет | путник |
| Џенет Голдстин | Алис, спремачица |
| Верн Тројер | мали конобар |
| Трој Еванс | полицијски шеф |
| Хари Дин Стентон | судија |
| Тим Томерсон | силеџија |
| Ричард Рил | возач багија на дини |
| Лери Сидар | агент за изнајмљивање аутомобила - Лос Анђелес |
| Ричард Портнау | човек у светлом оделу |
| Хантер С. Томпсон | старији Раул Дјук, у флешбеку из клуба Матрикса |
| Деби Рејнолдс | њен глас |
Награде уреди
- Глумац Џони Деп је добио златног овна Удружења филмских критичара Русије 1998. године, за најбољег страног глумца;[3]
- Режисер Тери Гилијам је номинован за златну палму на Канском фестивалу 1998. године, међутим није освојио награду.[3]