Парегменон (grč. παρηγμένον — извођење) је стилска фигура којом се означава употреба две или више речи које имају исти корен у истој реченици, стиху или одељку.[1] Настаје додавањем или одузимањем префикса или суфикса на корен речи који се понавља.[2] Може се дефинисати као "реализација двају или више паронима у истоме исказу".[3] Зове се још и деривација. Његов латински назив је derivаtio.[1] Припада фигурама дикције.

Употреба уреди

Парегменон скреће пажњу на речи истог корена и њиховим сличним звучањем наглашава лексичко стабло и главни појам.[3] Сличим звучањем он истиче различитост, која понекад прераста у антитетичост редуплицираних појмова зог чега може да послужи атитези или парадоксу (нпр. у паровима супротних речи: успело / неуспело, отворено / затворено).[3] С друге стране, ако само истиче семантичку породицу, тј. речи које су изведене из истог корена, постаје емфаза (нпр. "У збиркама песама често узалуд тражиш песника.").[3] Користио се редовно у усменој поезији, где је осим стилу служио и лакшем памћењу стихова.[1] Заступљен је у Библији. Веома често се употребљава у брзалицама, а неретко се и афоризми и пословице служе овом фигуром.

Примери уреди

У народним умотворинама уреди


У поезији


У афоризмима уреди

Сличне стилске фигуре уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 237—238. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 24. 3. 2019. 
  2. ^ Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). стр. 12. Приступљено 24. 3. 2019. 
  3. ^ а б в г Ковачевић, Милош (1998). Стилске фигуре и књижевни текст. стр. 146—148. ISBN 978-86-7216-017-8. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди