Парламентарни избори у Италији 2018.

Парламентарни избори у Италији 2018. су оржани 4. марта 2018, након што је 28. децембра 2017. Италијански парламент распуштен указом председника Серђа Матареле.[2]

Парламентарни избори у Италији 2018.

← 2013. 4. март 2018. 2022. →

630 посланичких мандата Дома посланика Републике Италије
315 мандата Сената Републике Италије
316 за Дом посланика, 158 за Сенат, су мандати потребни за већину
Регистровано46 505 499
Излазност33 923 321 (72.93%)[1] Пад 2.27%
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Матео Салвини Луиђи Ди Мајо Матео Ренци
Странка Лега Норд Покрет 5 звезда Демократска партија
Коалиција Коалиција десног центра - Коалиција левог центра
Вођа од 15. децембар 2013. 23. септембар 2017. 7. мај 2017.
Место вође Лацио (Сенат) Ачера (Дом посланика) Фиренца (Сенат)
Места пре Дом посланика
127 / 630
Сенат
117 / 315
Дом посланика
113 / 630
Сенат
54 / 315
Дом посланика
339 / 630
Сенат
125 / 315
Места после Дом посланика
265 / 630
Сенат
137 / 315
Дом посланика
227 / 630
Сенат
112 / 315
Дом посланика
122 / 630
Сенат
60 / 315
Места промењено Раст 138 (Дом посланика)
Раст 20 (Сенат)
Раст 114 (Дом посланика)
Раст 58 (Сенат)
Пад 227 (Дом посланика)
Пад 65 (Сенат)
Бр. гласова 12.152.345 (Дом посланика)
11.327.549 (Сенат)
10.732.066 (Дом посланика)
9.733.928 (Сенат)
7.506.723 (Дом посланика)
6.947.199 (Сенат)
Проценат 37,0% (Дом посланика)
37,5% (Сенат)
32,7% (Дом посланика)
32,2% (Сенат)
22,9% (Дом посланика)
23,0% (Сенат)

Резултати избора по изборним јединицама за Дом посланика (лево) и за Сенат (десно). На левој слици боја означава коалицију која је освојила највише места по региону. Плаво означава Коалицију десног центра, жуто Покрет 5 звезда, и црвено Коалицију левог центра.

Председник Савета министара пре избора

Паоло Ђентилони
Демократска партија

Изабрани Председник Савета министара

Ђузепе Конте
Ванстраначка личност

Гласачи су бирали 630 чланова Дома посланика и 315 чланова Сената које грађани могу да одаберу. Избори су се оржали паралелно са регионалним изборима 2018. у Ломбардији и регионалним изборима исте године у Лацију.

Коалиција десног центра, предвођена партијом Лега Норд и вођом Матеом Салвинијем је освојила већину места и у Дому посланика и у Сенату. Покрет 5 звезда предвођен Луиђијем Ди Мајом је појединачно освојио највећи број гласова, али је био на другом месту јер је наступао самостално. Коалиција левог центра, предвођена бившим Председником Савета министара, Матеом Ренцијем је завршила на трећем месту.[3][4] Међутим ниједна коалиција самостално није добила апсолутну већину потребну за формирање власти, па је дошло до блокаде парламента.[5]

Након три месеца преговора, 1. јуна 2018. је формирана коалициона влада између Покрета 5 звезда и Лиге, а лидери странака су постали заменици Председника Савета министара под Ђузепеом Контеом, ванстраначком личношћу коју је подржао Покрет 5 звезда.[6] Коалиција је окончана 20. августа 2019. након што је Конте поднео оставку пошто му је Лега Норд повукла подршку.[7] Нова коалиција је затим формирана са коалицијом левог центра формирану око Демократске партије, и Конте је по други пут постао Председник Савета министара 5. септембра 2019.[8]

Извори уреди

  1. ^ „Eligendo: Camera [Votanti] Italia (Italia) - Camera dei Deputati del 4 marzo 2018 - Ministero dell'Interno”. Eligendo. Архивирано из оригинала 09. 03. 2018. г. Приступљено 01. 02. 2021. 
  2. ^ Francesco Verderami (13. 12. 2017). „Elezioni 2018, si punta al 27 dicembre per lo scioglimento delle Camere: si vota il 4 marzo”. Corriere.it (на језику: италијански). Приступљено 1. фебруар 2021. 
  3. ^ „Elezioni politiche: vincono M5s e Lega. Crollo del Partito democratico. Centrodestra prima coalizione. Il Carroccio sorpassa Forza Italia”. 4. 3. 2018. 
  4. ^ Sala, Alessandro. „Elezioni 2018: M5S primo partito, nel centrodestra la Lega supera FI”. 
  5. ^ „Italy election to result in hung parliament | DW | 05.03.2018”. DW.COM. 
  6. ^ „Italy: Conte to lead 'government of change'. ANSAMed. 1. 6. 2018. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 7. 9. 2019. 
  7. ^ Giuffrida, Angela (20. 8. 2019). „Italian PM resigns with attack on 'opportunist' Salvini”. The Guardian. Приступљено 7. 9. 2019. 
  8. ^ Tidey, Alice (5. 9. 2019). „Conte PM & Di Maio foreign minister as new Italian government sworn in”. Euronews. Приступљено 7. 9. 2019. 

Спољашње везе уреди