Паљо Бохуш (свк. Paľo Bohuš; право име Павел Сабо;[1] Бачки Петровац, 24. април 1921Нови Сад, 22. септембар 1997) био је водећи песник словачке мањине у Југославији и познати есејиста.[2]

Паљо Бохуш
Паљо Бохуш
Лични подаци
Датум рођења(1921-04-24)24. април 1921.
Место рођењаБачки Петровац,  Краљевина СХС
Датум смрти22. септембар 1997.(1997-09-22) (76 год.)
Место смртиСремска Каменица,  Савезна Република Југославија

Биографија уреди

Завршио је гимназију у Бачком Петровцу.[1] Потом је студирао медицину у Сегедину (1941—44). Године 1945. прелази на Медицински факултет[2] Карловог универзитета у Братислави, где је дипломирао 1950. године.[1]

 
Портрет Паља Бохуша академске сликарске Зуске Медвеђове

Запослио се као секундарни лекар у Вишне Хаги у Словачкој, али је у јулу 1950. као југословенски држављанин оптужен за велеиздају и осуђен на затворску казну. У затвору у Леополдову провео је пет година (1950 – 1955)[2], где је тешко оболео од туберкулозе. У Југославију се вратио 1955. године и радио је као лекар у Сурдулици, Сокобањи и Новој Вароши до 1973. године, када се пензионисао и преселио у родно место.

Прве песме објавио је 1939. године. У својој првој збирци песама, Život a brázdy (1943), у знаку симболичке поетике говори о везаност човека - сељака за бразде на равници. После Другог светског рата у словачким часописима у Југославији објавио је рукопис поетских сведочанстава о трагичним ратним догађајима. Поезији се вратио по изласку из затвора, у другој половини педесетих година.

Најплоднији период Бохушевог стваралаштва свакако су седамдесете године 20. века, када је објавио збирке поезије Predsa koľaj (1971), Hviezdne proso (1972), Časom dôjdeme (1974), Живот, унапред доживотан (1977, у сопственом преводу на словачки Listovanie v morušových listoch, 1985), Nikam a spät' (1989), Triumfálny postrek (1990), Tretia strana mince (1993), Jednosmerný rebrík (1996).[3][2]

Бохушу је 1984. године Друштва књижевника Војводине уручило награду за животно дело.[4]

Два пута је награђиван наградом часописа Нови живот (1966 и 1972); за збирку Звездано просо је добио награду издавачког предузећа Обзор за године 1968-1974, а 1976. године је добио награду Ослобођења Војводине.[2]

Награда Словачке секције Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу на словачком језику носи назив по Паљу Бохушу.[5]

Референце уреди

  1. ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 69. 
  2. ^ а б в г д „Бохуш, Паљо”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
  3. ^ „Paljo Bohuš”. slovackizavod.org.rs. 
  4. ^ „Сви добитници награде за животно дело”. www.dkv.org.rs. 
  5. ^ „Добитници награде за најбољу књигу на језицима националних мањина”. www.dkv.org.rs.