Периодизација (књижевност)

КЊИЖЕВНОСТ

антика хеленска књижевност римска књижевност средњовековна ренесанса треченто петраркизам барок рококо класицизам нови век просветитељство сентиментализам преромантизам романтизам реализам надреализам натурализам парнасизам симболизам импресионизам модернизам постмодернизам савремена

Постоје различити видови периодизације књижевности: хронолошки тј. по вековима или неким мањим периодима, нпр. деценијама итд, затим по друштвено политичким периодима, где су границе одређени датуми друштвене историје и најзад по књижевним правцима и школама. У чланку који следи примењен је трећи вид периодизације уз напомену да сви видови периодизације имају своје мањкавости. Мањкавост периодизације по школама и правцима је тај да се сваки нови правац у уметности развија из крила старог и не укида га својом појавом, а у стваралаштву неких писаца су заступљени различити покрети и школе, те отуд периодизацију не треба посматрати егзактно, већ условно.

Четири основна периода књижевности су антика, средњи век, ренесанса и нови век.

Најлепше, најсавршеније и најоригиналније што је човечанству, бар оном европоцентричног културног круга, дала античка књижевност дошло је са грчког тла. Почетак књижевности овог периода пада између X и VII века п. н. е, то јест кад су Хомер и Хезоид створили прве епове Илијаду, Одисеју, Теогенију итд, а завршава се затварањем филозофске школе у Атини 529. године. Дакле, укупно се протеже кроз 13–15 векова.

У оквиру антике разликујемо два велика периода - хеленски или класични период, који је трајао од Хомера до IV века п. н. е, и хеленски период од III века п. н. е. до 529. године н.е. У оквиру оба ова периода разликујемо неколико потпериода. Тако се хеленско доба дели на: јонско доба (од почетних дела до Саламинске битке, а сам назив долази од речи Јонија тј. малоазијска Грчка.) и на атичко доба (од највећег процвата Атине после Саламинске битке до смрти Александра Великог). У јонском периоду осим поменутих епских песника стварају и чувени лиричари Архилох, Сиолон, Сапфа, Анакреонт, Арион и Пиндар. У атичком периоду драмска поезија достиже свој врхунац у делима трагичара Есхила, Софокла и Еврипида и комедиографа Аристофана.

Хеленско доба се дели на: александријиско доба, названо тако по граду Александрији, највећем средишту грчке културе у III и II века п. н. е. и римско доба које започиње око 30. године п. н. е. и траје до године која се сматра крајем антике, тј. 529. н.е.

Под појмом римска књижевност подразумевају се дела настала на латинском језику у периоду између III века пре н. е и VI в. н. е, на подручју римске државе, коју је насељавало племе Латини, а чији је центар био брежуљак Палатин. Ова књижевност се најпре развијала под утицајем Етрураца, који су живели на подручју данашње Тоскане и имали врло развијену цивилизацију.

Утицај Грка се осећа тек после I пунског рата када победнички народ широм отвара врата култури побеђених или како је то сликовито рекао Хорације: Освојена Грчка освојила је суровог победника и унела уметност у сељачки Лациј. И у оквиру римске књижевности разликујемо неколико периода: архајско раздобље, кад су стварали највећи римски комедиографи Плаут и Теренције; затим Цицероново раздобље, кад су најзначајнији представници Катул и неотерици; па августово раздобље, када је Римом владао Гај Октавије Август, а стварали су највећа пера римске антике: Хорације, Вергилије, Овидије, Тибул, Пропреције итд. и поставгустовски период кад су се претежно неговале мање књижевне врсте, сатира, епиграм, басна, чији су главни представници Марцијал, Јувенал итд. а у области реторике Квинтилијан.

Хуманизам и ренесанса се нису ширили истовремено у свим земљама Европе, па зависно од средишта хуманистичких утицаја разликујемо следеће развојне фазе: трећенто, петраркизам, калвинизам, реформација, елизабетанско доба, барок и рококо и класицизам.

Ново доба обухвата следеће периоде:

• просветитељство и сентиментализам,
• преромантизам и романтизам,
• реализам, и натурализам
• парнасизам и симболизам,
• импресионизам и
• модерна књижевност и
• постмодернизам

Литература

• Повијест свјетске књижевности од I до VII, издавач Младост, Загреб, 1974.
• Гиљермо де Торе:Историја авангардних књижевности, издавач књижарница З. Стојановића, С. Карловци, 2001.