Петар Јаконић
Петар Јаконић (Београд, 10. јул 1958) је српски филмски и ТВ монтажер, режисер и сценариста, често потписиван и псеудонимом Баскјера Пјерин (Basquiera Pierrin), именом свога деде.[1]
Петар Јаконић | |
|---|---|
| Датум рођења | 10. јул 1958. |
| Место рођења | Београд ФНРЈ |
Биографија уреди
Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду на групи за филмску и телевизијску монтажу. Филмом почео да се бави у аматерским - алтернативним филмским клубовима, Кино клуб 8 и АФТВЦ Дома културе Студентски град. Од 1974. до 1981. урадио више експерименталних филмова. За алтернативни филм „Прво бријање“ добио савезну награду „Седам секретара СКОЈ-а“ 1980. године.
Био је монтажер у Телевизији Београд свих телевизијских жанрова играних, документарних и информативних, а истовремено је радио и дугометражне игране и документарне филмове. Од 2005. је самостални уметник и све чешће је и сценариста и редитељ.
Радио је као професор монтаже на Академији уметности Браће Карић. Монтирао велики број дугометражних филмова, телевизијских филмова и серија, кратких и документарних филмова, музичких спотова и реклама. Писао филмске критике и есеје, коаутор је књиге о пиониру југословенске кинематографије Воји Нановићу. Под псеудонимом Баскјера Пјерин, коаутор је сценарија за серију "Љубав и мржња" са књижевницом Видом Црнчевић-Басара.
Награде уреди
Петар Јаконић је добитник највиших награда: „Националне филмске награде за монтажу“ на Југословенском филмском фестивалу у Херцег Новом за дугометражне игране филмове „Боље од бекства“ и „Ни на небу ни на земљи“ 1993. и 1994. године и „Кристалне призме“ Академије филмске уметности и науке 1995. године за филм „Ни на небу ни на земљи“.
Године 1999. добио је награду "Best B-movie editing" за филм „Збогом 20. век“ на фестивалу Б-филмова у граду Финикс у Сједињеним Државама.
За филм „Земља истине, слободе и љубави“ добио је награду за режију „Рајнер Вернер Фадсбиндер“ на Фестивалу у Манхајму 2000. године. На фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2001. године добио је прву награду за сценарио филма „Земља истине, слободе и љубави“ заједно са Милутином Петровићем и Сашом Радојевићем.
Године 2003. добио је награду РТС-а за најбољег монтажера у Радио-телевизији Србије за документарни серијал „Капија од жада“ у режији Лордана Зафрановића.
Филмографија уреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980-е | |||
| 1980. | Кост од мамута | волонтер монтаже | |
| 1981. | Пад Италије | волонтер монтаже | |
| 1981. | Бијело дугме или... | монтажер | |
| 1982. | Пикник | монтажер | |
| 1983. | Карловачки доживљај 1889 | монтажер | |
| 1985. | Шест дана јуна | монтажер | |
| 1987. | Човек у сребрној јакни | монтажер,сценариста и редитељ | |
| 1987. | Тесна кожа 2 | монтажер | |
| 1988. | Заборављени (филм) | монтажер звука | |
| 1988. | Чавка | монтажер | |
| 1988. | Тамна страна Сунца | монтажер | |
| 1989. | Атоски вртови - преображење | монтажер | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Почетни ударац | монтажер | |
| 1991. | Шаран | монтажер | |
| 1991. | Заборављени (ТВ серија) | монтажа звука | |
| 1993. | Боље од бекства | монтажер | |
| 1994. | Ни на небу, ни на земљи | монтажер | |
| 1995. | Трећа срећа | монтажер | |
| 1996. | Нечиста крв | монтажер | |
| 1996–1997. | Горе доле | редитељ у монтажи и редитељ друге екипе | |
| 1998. | Збогом 20.век | монтажер | |
| 1999. | Рањена земља | монтажер | |
| 2000-е | |||
| 2000. | Земља истине, љубави и слободе | монтажа и сценарио | |
| 2000. | Дорћол-Менхетн | монтажа | |
| 2001. | Сељаци | монтажа | |
| 2001. | Без града и закона | монтажа | |
| 2003. | Никад извини | монтажа | |
| 2004. | Црвено доба | монтажа, сценарио и режија | |
| 2005. | Југ југоисток | монтажа | |
| 2005. | Балкански рулет | монтажер | |
| 2006. | Отварање ТВ Авала | монтажер | |
| 2007. | Изабрао сам Сократ - Прота - Крап | сценарио | |
| 2007. | Забрањени без забране | монтажа | |
| 2007. | Аги и Ема | монтажа | |
| 2008. | Забрањени без забране (документарна серија) | монтажа | |
| 2007–2008. | Љубав и мржња | сценариста | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Сва та равница | монтажер | |
| 2011. | Како су ме украли Немци | монтажер | |
| 2012. | Доктор Реј и ђаволи | монтажер | |
| 2012. | Јагодићи (ТВ серија) | монтажер | |
| 2013. | Албертов пут | косценариста | |
| 2014. | Европа,бре! | монтажер | |
| 2014. | Једнаки | монтажер | |
| 2015. | Улица липа | монтажер | |
| 2015. | Смрдљива бајка | монтажер | |
| 2017. | Козје уши | монтажер | |
| 2018. | Нана (документарац) | монтажер | |
| 2019. | Жмурке (серија) | супервизор | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Викенд са ћалетом | монтажер | |
| 2020. | Викенд са ћалетом (ТВ серија) | монтажер | |
| 2021. | Љубав испод златног бора | косценариста | |
| 2021. | Бележница професора Мишковића | монтажа | |
| 2021. | Нечиста крв (ТВ серија) | монтажер прве руке | |
| 2023. | Кома | редитељ | |
| 2023. | Тунел (ТВ серија) | монтажер | |
| 2024. | Руски конзул | монтажер | |
| 2024. | Крунска 11 | монтажер | |
Референце уреди
- ^ "ТВ ревија“, додатак „Политике“, 27. јун 2008, pp. 10-11.
Спољашње везе уреди
- Петар Јаконић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Петар Јаконић на сајту PORT.rs
