Пета словеначка ударна бригада

Пета словеначка народноослободилачка ударна бригада „Иван Цанкар“, (скраћено Цанкарева бригада) формирана је 16. септембра 1942, а активирана 28. септембра 1942. године у месту Лапиње код Кочевја. Добила је име по словеначком песнику и писцу Ивану Цанкару. Назив ударна добила је ради успешних борби против окупаторских и квислиншких снага.

Пета словеначка ударна бригада
Борци Пете словеначке бригаде у ослобођеној Метлики 9. јула 1944. године
Постојање	16. септембар 1942. Место формирања: Лапиње
Формација	три батаљона
Јачина	400 бораца
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Октобарска офанзива Битка на Јаворовици Завршне операције
Команданти
Командант	Маријан Дермастиа (први) Станко Махне (последњи)
Политички комесар	Јоже Равбар (први) Векослав Робич (последњи)

Ратни пут бригаде

Бригада је била формирана у време трајања непријатељске Рошке офанзиве у Долењској. У кочевском селу Лапиње скупљено је 400 борца-драговољаца из три батаљона: Први долењски батаљон, Други кочевски батаљон и Трећи белокрањски батаљон НОВ и ПОС (без треће чете).

Задњих дана децембра 1942, у бригаду се укључио Горјански партизански батаљон. Дана 24. новембра 1944, од бивших заробљеника у Словенији, антифашиста и драговољаца аустријске националности, формиран је у месту Трибуче (Бела крајина) Аустријски батаљон НОВ и ПОС и укључен у састав Пете бригаде. У свом је саставу окупљао 100 бораца.

Подручје дејствовања бригаде био је простор од Винице до Врхнике и од Кримске узвисине, преко Горјанаца до Саве. Бригада је у више наврата током рата садејствовала суседним хрватским партизанским јединицама.

Бригада је током свог ратног пута вршила нападе на непријатељске гарнизоне, покренула неколико битака и вшшила нападе на путевима и отвореним просторима. Најтеже одбрамбене битке водила је с Немцима и Черкезима на простору централне Долењске и на Иловој гори. Те борбе трајале су непрекидно од 15. октобра до 5. новембра 1943. године. Од краја 1943. године до ослобођења, број битака против окупатора и њиховим домаћим сарадницима стално је растао, а с њима и број погинулих партизана, чији је број до краја рата износио око 650. Дана 16. марта 1944, словеначки домобрани су у бици на Јаворовици поразили Четврти батаљон ове бригаде.

Бригада је током свог дејствовања избацила из строја око 3000 непријатељских војника. Бригада је учествовала у завршним операцијама за ослобођење у саставу Петнаесте дивизије и 4. маја 1945. ослободила Кочевје, 6. маја Гросупље, 9. маја Љубљану и 10. маја Савињску долину.

Ратни пут је завршила 15. маја 1945. у долини реке Меже у Корушкој.

Командни кадар бригаде

Команданти бригаде

• Марјан Дермастиа - Урбан Великоња, 28. септембар 1942 - 27. децембар 1942.
• Предраг Јевтић - Драган, 28. децембар 1942 - 13. јул 1943.
• Рајко Танасковић, 14. јул 1943 - 6. август 1943.
• Франц Кочевар - Цирил, 7. август 1943 - 11. октобар 1943.
• Иван Мајник - Дјемс, 12. октобар 1943 - 25. јануар 1944.
• Алојз Драган - Драган, 26. јануар 1944 - 2. мај 1944.
• Вид Јерич - Други, 3. мај 1944 - 16. јун 1944.
• Алојз Драган - Драган, 17. јун 1944 - 16. фебруар 1945.
• Винко Мојшкерц - Јесен, 17. фебруар 1945 - 23. април 1945.
• Станко Махне, 24. април 1945 - 15. мај 1945.

Политички комесари бригаде

• Јоже Равбар - Грегор Јавор, 28. септембар 1942 - 5. децембар 1942.
• Јоже Борштнар, 6. децембар 1942 - 4. август 1943.
• Јосип Зорнада - Френк, 5. август 1943 - 25. јануар 1944.
• Франц Север - Франта, 26. јануар 1944 - 15. март 1944.
• Иван Пицељ - Јон, 16. март 1944 - 20. август 1944.
• Душан Ребољ - Бор, 21. август 1944 - 6. новембар 1944.
• Емил Дојчич - Емил, 7. новембар 1944 - 16. април 1945.
• Векослав Робич, 17. април 1945 - 15. мај 1945.

Литература

• Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973. година.