Пејџер
Пејџер је бежични телекомуникациони уређај који прима и приказује нумеричке или текстуалне поруке, или прима и најављује гласовне поруке. Једнострани пејџери могу само да приме поруке, док код двостраних пејџера може и да се одговори поруком користећи унутрашњи одашиљач.[1] Пејџери функционишу као део пејџиг система који укључује један или више фиксних трансмитера, као и броја пејџера који носе мобилни корисници.
Један од првих пејџинг сервиса је кренуо са радом 1950. године у Њујорку. Месечна претплата је била 12 долара, а пејџер је могао да прими поруку до 40 km од трансмитера. Систем је направила Ривсоунд компанија а оператор је био Телансверфоне.[2] Године 1960, Џон Франсис Мичел комбиновао је елементе Мотороле и аутомобилске радио технике да направи први транзисторски пејџер,[3][4][5]и од овог тренутка, пејџер технологија је наставила да напредује, а прихватање пејџера је почело да се шири до почетка деведесетих година. Међутим, средином деведесетих година, мобилна телефонија је постала јефтина и доступна. Данас, пејџери су доступни као специјализовани производи на пример у болницама или јавној безбедности,[6] и локацијама где је потребна висока поузданост.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ What is pager? - Definition from WhatIs.com
- ^ Pocket Radio Pages Doctors Night Or Day, January 1951, Popular Science
- ^ „John F. Mitchell Biography”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2017. г. Приступљено 31. 08. 2013.
- ^ „The Top Giants in Telephony”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2013. г. Приступљено 31. 08. 2013.
- ^ „Who invented the cell phone?”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2017. г. Приступљено 31. 08. 2013.
- ^ Use of Pagers in Crisis Situations Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2011)()
Спољашње везе уреди
- NotePage техничка помоћ — Техничке информације о протоколима и сл.