Писма из Амарне представљају архив глинених плочица исписаних на акадском језику. Садрже преписку египатских фараона Новог краљевства са другим државама, Хетитима, Митанском краљевином, Кипром, Вавилоном, Асиријом и, у највећем броју, вазалним државама Леванта. Назив су добила по археолошком налазишту Амарни, резиденцији фараона Ехнатона. Архива датира из периода друге половине Осамнаесте египатске династије.

Једно од писама исписано акадским језиком.

Историја уреди

Прве глинене таблице пронађене су 1885. године пуким случајем. На почетку су сматране фалсификатима да би се касније утврдило да су аутентичне и да садрже дипломатска писма многих фараона Новог краљевства. Енглески египтолог Флиндерс Питри ископао је 1891/1892. године цели државни архив. Пронађено је 379 плочица. Најстарија писма садрже преписку из времена Аменхотепа III, а новија из времена Ехнатона. Писма су била исписана акадским језиком који се тада користио као међународни језик администрације. Писма из Амарне представљају важан извор за проучавање историје Новог краљевства и осликавају спољнополитички положај Египта тог периода.

Види још уреди

Извори уреди

  • Историја старог века 1 - др Момир Јовић(193-4)