Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су биле привремене територијалне јединице, које су постојале од 1918. до 1922/25. године. Ниже управно-територијалне јединице тада су чинили окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине. Касније су уместо покрајина и округа основане 33 области, а оне су укинуте 1929. године када је основано 9 бановина.

Покрајине Краљевине СХС након коначног утврђивања спољних граница 1926. године са Албанијом

Покрајине (1918—1922/25) уреди

Црна Гора и Банат, Бачка и Барања су у састав Краљевине СХС ушле након претходног уједињења са Краљевином Србијом, а остале покрајине (Босна и Херцеговина, Далмација, Хрватска и Славонија, те Словенија) преко Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Све покрајине у новоствореној Краљевини СХС су имале своје владе, изузев покрајине Србије која је била у непосредној надлежности централне владе у Београду.[1]

Окрузи и жупаније (1918—1922) уреди

 
Окрузи и жупаније Краљевине СХС (1921 — 1922)

Окрузи Србије:

Жупаније Баната, Бачке и Барање:

Жупаније Хрватске и Славоније:

Окрузи Босне и Херцеговине:

Окрузи Црне Горе:

Словенија и Далмација су административно биле подељене само на срезове (котаре), осим судске поделе која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.[2]

Поступак ликвидације покрајинских управа уреди

Поступак ликвидације покрајинских управа извршен је овим редоследом:

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Бранко Петрановић, Историја Југославије 1918–1988, књига прва, Београд, 1988, стр. 92.
  2. ^ (1924) Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године. Београд
  3. ^ ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ Часопис Института за новију историју Србије

Литература уреди

Спољашње везе уреди