Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су биле привремене територијалне јединице, које су постојале од 1918. до 1922/25. године. Ниже управно-територијалне јединице тада су чинили окрузи (жупаније), срезови (котари) и општине. Касније су уместо покрајина и округа основане 33 области, а оне су укинуте 1929. године када је основано 9 бановина.
Покрајине (1918—1922/25) уреди
- Србија
- Црна Гора
- Босна и Херцеговина
- Далмација
- Хрватска и Славонија (Хрватска, Славонија, Срем, Међимурје, острво Крк са општином Кастав)
- Словенија (Словенија са Прекомурјем)
- Банат, Бачка и Барања (Војводина)
Црна Гора и Банат, Бачка и Барања су у састав Краљевине СХС ушле након претходног уједињења са Краљевином Србијом, а остале покрајине (Босна и Херцеговина, Далмација, Хрватска и Славонија, те Словенија) преко Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Све покрајине у новоствореној Краљевини СХС су имале своје владе, изузев покрајине Србије која је била у непосредној надлежности централне владе у Београду.[1]
Окрузи и жупаније (1918—1922) уреди
Окрузи Србије:
- Окрузи Северне Србије:
- Окрузи Јужне Србије:
Жупаније Баната, Бачке и Барање:
- 1918—1919: Барањска, Бачко-бодрошка, Тамишка, Торонталска
- 1920: Барањска, Бачко-бодрошка, Торонталско-тамишка
- 1921: Бачко-Барањска, Торонталско-тамишка (Банатска)
Жупаније Хрватске и Славоније:
- Бјеловарско-крижевачка, Вараждинска (са Међимурјем), Вировитичка, Загребачка, Личко-крбавска, Модрушко-ријечка (са острвом Крк и општином Кастав), Пожешка и Сремска
Окрузи Босне и Херцеговине:
Окрузи Црне Горе:
Словенија и Далмација су административно биле подељене само на срезове (котаре), осим судске поделе која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.[2]
Поступак ликвидације покрајинских управа уреди
Поступак ликвидације покрајинских управа извршен је овим редоследом:
- у Банату, Бачкој и Барањи покрајинска управа је укинута 11. марта 1919,
- у Црној Гори покрајинска управа је укинута априла 1919,
- у Босни и Херцеговини покрајинска управа је укинута 25. фебруара 1924,
- у Далмацији 18. јула 1924,
- у Словенији 3. децембра 1924,
- у Хрватској и Славонији 22. јануара 1925. године.[3]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Бранко Петрановић, Историја Југославије 1918–1988, књига прва, Београд, 1988, стр. 92.
- ^ (1924) Статистика избора народних посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 18. марта 1923. године. Београд
- ^ ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ Часопис Института за новију историју Србије
Литература уреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
- Смодлака, Јосип (1920). Нацрт југословенског устава (PDF). Загреб: Хрватски штампарски завод. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019.