Помпеја Плотина Клаудија Писо, или само Помпеја Плотина (умрла 121/122. године) била је римска царица и супруга римског цара Трајана. Била је позната по интересовању за филозофију, по својим врлинама, достојанству и једноставности. Посебно је била посвећена епикурејској филозофској школи у Атини (Грчка). Сматра се да је Римљанима пружила праведније опорезивање, побољшала образовање, помагала сиромашнима и створила толеранцију у римском друштву.

Живот уреди

Плотина је рођена и одрасла у месту Техада ла Бјеха (Ескасена дел Кампо) у провинцији Хиспанија, вероватно у време владавине римског цара Нерона (54–68). Била је кћерка Луција Помпеја и Плотије, који су имали широке политичке и породичне везе. Трајан се оженио њоме пре него што је постао цар. Верује се да су имали срећан брак, али није познато да су имали децу.

Након уласка у царску палату, Плотина је рекла:

Улазим овде онаква каква бих желела да будем кад одем.

Желела је да одагна лоше односе и свађе које су карактерисале владавину Домицијана.[1] Трајан јој је 100. године доделио титулу Аугуста, али је није прихватила до 105. Плотина се такође није желела да се појави ни на једној кованици све до 112. године.[2]

Након Трајанове смрти, на његово место долази Хадријан, према Трајановом последњој вољи. Према неким изворима, Плотина је заправо фалсификовала Трајанов тестамент[3], док је према другим изворима она потписала Трајанов тестамент из разлога што он то физички није могао да уради јер је био болестан. Исти извори наводе да је у то време био обичај да жене владара потписују документа уместо мужева, када су они спречени да то ураде.[4]

Када је Плотина умрла од болести, Хадријан је саградио храм у њену част у Нимесу, у Прованси.

Референце уреди

  1. ^ Annalise Freisenbruch, Caesars’ Wives: Sex, Power, and Politics in the Roman Empire (London and New York: Free Press, 2010), pp. 159–161
  2. ^ Simon Hornblower and Anthony Spawforth-E.A. (edd.), Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press, 2003, p. 1214.
  3. ^ Historia Augusta, "Hadrian", 3; translated by Anthony Birley, Lives of the Later Caesars (Harmondsworth: Penguin, 1976), p. 59
  4. ^ Freisenbruch, Caesars’ Wives, pp. 162f

Литература уреди

  • Minaud, Gérard, Les vies de 12 femmes d’empereur romain - Devoirs, Intrigues & Voluptés , Paris, L’Harmattan, 2012, ch. 6, La vie de Plotine, femme de Trajan, pp. 147–168.