Југословенска равногорска омладина званично је била створена 7. новембра1942. године на инсистирање генерала Драгољуба Михаиловића. Пре тога, на подручју Србије су се налазиле једино четничке омладинске организације. Као модел послужила је Секција за омладину Српског културног клуба. Организација је била под пуном контролом Врховне команде ЈВуО и Централног националног комитета. Равногорска омладина имала је и своје регионалне штабове и то за Црну Гору број 708 и за Србију 501, 601 и 701. Најважнији штаб био је 501 у којем су се налазили Милорад Драшковић и Милош Страњаковић, алијас Бранко Лазић. Такође, омладинска секција била је оформљена и у Београду као "Омладинска врховна команда" - Штаб 1б. и њу су предводили студент Богдан Милутиновић, Никола Пашић млађи (унук почившег Николе Пашића) и Владислав Пашић (унук почившег Владете Јовановића, првака Народне радикалне странке), а била је везана директно са илегалном четничком командом у граду. Јаче групе су створене још у Нишу, Крушевцу, УжицуШапцу, Лесковцу и Банату.
Омладинска команда је постојала у Београду све до јуна1943. када је била растурена након немачке полицијске акције, а велики број њених чланова одведен је у логоре. Преостали број се прикључио четничкој војсци.Циљ организације био је да се омладина васпита у складу са политиком Равногорског покрета, да се омасовљава и да у својим редовима прима некомпромитоване интелектуалце с подручја под контролом окупатора. Омладинска секција је за време окупације издавала и лист: "Омладински билтен Равне горе".
Битка за Шабац се одиграла од 22. септембра до 24. септембра1941. године између четника и Немаца током Другог светског рата за време Трећег српског устанка. Командант операција напада на Немаце у Шапцу био је артиљеријски капетана прве класе Драгослав Рачић који је располагао са око 2.750 бораца за напад на град. Немци су се бранили са око 1.000 војника који су били добро утврђени у граду. Четничке снаге опколиле су Шабац и покушавали су током више напада да заузму центар града и да освоје млин „Јединство“, које је било најјаче немачко утвђење. Немци су се током борби добро бранили, покушали су више безуспешних пробоја из обруча, успели су да одбране прилазе мосту, тиме су избегли потпуно опкољавање од четника, мост на Сави је за Немце био од велике важности јер су преко њега очекивали појачање и помоћ од 342. дивизије. По подне 24. септембра1941. године 342. немачка пешадијска дивизија, праћена хрватским усташама прелази мост преко Саве и разбија четнички обруч, који почињу да се повлаче према планини Цер. Немци су после битке за Шабац у знак одмазде за губитке које су им четници нанели извршили ратни злочин према српском цивилном становништвом, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве. Наступ 342. дивизије у борбама за Шабац означио је почетак велике немачке офанзиве на устаничку територију.
Радомир Петровић - Кент (рођен 6. септембра1917.Горњи Крупац, Алексинац - умро 23. јуна2006.Женева, Швајцарска) био је потпоручник у војсци Краљевине Југославије и командант Бољевачке бригаде Југословенске краљевске војске у отаџбини за време Другог светског рата. После рата био је истакнути политички емигрант, експерт Уједињених нација, издавач и новинар.Родио се у селу Горњи Крупац код Алексинца, од оца Велимира и мајке Дивне, као седмо дете. Основну школу завршио је у свом родном селу, нижу гимназију у Алексинцу, а матурирао је у Нишу. Био је први ученик-матурант из његовог села. Године 1935. ступио је у Војно-интенданску академију и 1939. године произведен је у чин потпоручника.У Априлском рату био је у јединици под командом генерала Драшкића, на Кални, где му је био ратни распоред. Генерал Драшкић послао је потпоручника Петровића да однесе важан извештај генералу Цукавцу, у Ниш. На улазу у Ниш, Немци су заробили Радомира Петровића, који су нешто раније већ заузели град. Међутим, Петровић успео је да искористи несмотреност Немаца и да има побегне, придружио се поново Југословенској војсци у Соко Бањи, обавестивши команду да су Немци већ у Нишу.
Помозите и Ви:
