Портал:Италија
Википортал Италија  Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република. Веома је позната по кулинарским способностима, моди, дизајну, одећи, архитектури, уметности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посећују туристи. Италија је један од оснивача НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Изабрани чланак Данте Алигијери (итал. Dante Alighieri; мај/јун 1265 — 14. септембар 1321) је био пјесник из Фиренце (Италија). Његово највеће дело, Божанствена комедија, кулминација је средњовековног погледа на свет и основа модерног италијанског језика. Када је Дантеу било 12 година (1277) верен је Ђемом Донати. Уговорена венчања у раним годинама, у то доба су била уобичајена. У осамнаестој години Данте је срео Гвида Кавалкантија, Лапо Ђианија, Ћина да Пистоја и нешто касније Брунета Латинија. Они су заједно постали вође литерарног покрета „Слатки нови стил" (Dolce Stil Nuovo). Брунето је касније добио посебан помен у Божанственој комедији због онога чему је научио Дантеа. У том периоду је срео и Беатриче Портинари, кћерку Фолка Портинариа. Тешко је одгонетнути од чега се састојала ова љубав, али се догодило нешто веома битно за италијанску културу. У знак ове љубави Данте је оставио свој траг помогавши песницима и писцима да открију тему љубави која никада до тада није била толико наглашена. Љубав према Беатриче је очигледно постала разлог за поезију и живот. Јесте ли већ чули да...Јесте ли знали 
Додатна обавештења
Италијанске темеЗнаменити Италијани Леонардо ди сер Пјеро да Винчи познат као Леонардо да Винчи (итал. Leonardo da Vinci -Leonardo di ser Piero da Vinci; Винчи, 15. април 1452 — Амбоаз, 2. мај 1519) је био италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Био је описан као идеал „ренесансног човека“ и као универзални геније. Познат је по својим ремек-делима, као што су „Тајна вечера“ и Мона Лиза, а његови изуми се данас користе у модерној технологији, иако нису примењивани у његово доба. Помогао је развоју анатомије, астрономије и грађевинарства. Његове слике се данас сматрају врхунским делима овог „универзалног генија“, како су га често називали. Био је фасциниран мистеријом људског лица и могућношћу читања „покрета душе“ кроз покрете и изразе лица. Леонардов портрет жене фирентинског званичника тога времена „Мона Лиза“ надалеко је познат по загонетном изразу лица портретисане даме. Портрет „Мона Лиза“ је први психолошки портрет насликан у историји те се зато даје толики значај овом делу. Његов живот је први пут описан у биографији Ђорђа Вазариа „Vite“ („Животи“). Леонардо Да Винчи је рођен у доба ренесансе, 15. априла 1452. у једној сеоској кући, 3 km удаљеној од Винчија. Леонардо да Винчи се родио у селу Анкијано, близу града Винчи у Италији и био је ванбрачно дете. Његов отац био је млади бележник Пјетро да Винчи, а мати Катарина, која је била вероватно сеоска девојчица јер нема доказа да је била роб из Средњег истока коју је поседовао Пјетро. Једини поуздани податак о њој јесте да се звала Катарина и да се недуго након Леонардовог рођења удала ѕа неког Пјера дел Вака да Винчија, званог Кавгаџија. Леонарда је крстио парох Пијеро ди Бартоломео. Мали Леонардо живео је без мајке, барем до венчања сер Пјетра са фирентинком Албијером ди Ђовани Амадори која га је неговала с мајчинском љубављу у породичној кући у Анкијану. Она умире 1464. године, а већ око 1469., након смрти свог деде Антонија, и Леонардо се сели у Фиренцу. Потребно урадити
Види још
Остали википортали |
