Поточац (Параћин)

Поточац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1096 становника.

Поточац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ОпштинаПараћин
Становништво
 — 2011.Пад 1096
Географске карактеристике
Координате43° 48′ 33″ С; 21° 18′ 33″ И / 43.809166° С; 21.309166° И / 43.809166; 21.309166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина122 m
Поточац на карти Србије
Поточац
Поточац
Поточац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35207
Позивни број035
Регистарска ознакаPN

Овде се налазе Запис Младеновића храст на Својновачком брегу (Поточац), Запис Павловића храст (Поточац) и Запис Младеновића храст (Поточац).

Географија уреди

У близини Поточца протиче и река Велика Морава. Река Велика Морава је од села удаљена отприлике два километра, а на планини Јухор која је удаљена неких 5-6 километара, налази се неистражено археолошко налазиште под називом Момчилов град за које се тврди да потиче још из старијег гвозденог доба.

Историја уреди

До Другог српског устанка Поточац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Поточац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва уреди

Село је 1905. године имало 190 кућа.

Према пореклу ондашње становништво Поточца из 1905. године може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 3 породице са 17 куће
  • Косовско-метохијских досељеника има 3 породице са 71 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 5 куће.
  • Из околине има 4 породице са 33 куће.
  • Из околине Ниша и Алексинца има 4 породице са 21 куће.
  • Породице непознатог порекла има 2 породице са 17 куће.
  • Из Топличког округа има 1 породица са 15 куће.
  • Из околине Пожаревца има 1 породица са 8 куће.
  • Из околине Врања има 1 породица са 3 куће. (подаци датирају из 1905. године[2]

Демографија уреди

У насељу Поточац живи 1050 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (43,1 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 377 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.746
1953. 1.869
1961. 1.875
1971. 1.818
1981. 1.651
1991. 1.582 1.392
2002. 1.309 1.584
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.303 99,54%
Муслимани
  
1 0,07%
непознато
  
5 0,38%
Поточац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 54 54 54 57 56 58 58 58 59 62 63 62
Пореске главе* - 70 71 71 72 77 73 70 70 73 76 77
Арачке главе** 150 161 163 163 162 167 173 177 181 186 190 192
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Подаци: „Насеља“ књ.3 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди