Поточање

Поточање
Поточање;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Ужице
Становништво
— 2011.	509
Географске карактеристике
Координате	43° 49′ 08″ С; 19° 54′ 23″ И / 43.819° С; 19.9065° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	486 m
	Поточање Поточање на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Поточање је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 509 становника.

Историја уреди

Поточање је добило име по великом броју извора природне чисте питке воде, чиме се нека села не могу похвалити. Настало на рекама Дервента и Ђетиња, а према неким подацима налази се на 10km удаљено од Ужица, 14km од Пожеге,а непуних 4km од Севојна. О историји краја делом сведочи РИМСКИ МОСТ, који се у народу одомаћио и као Турски мост,^[1] због легенде о злату које је, наводно, сакривено негде у близини моста. Људи из села, Поточањци су били редовни учесници многих ратова, међу којима и Првог и Другог светског рата. Према врло поузданим изворима за време овог "новијег", Другог светског рата, у Поточању је све до 1943/4 године преовладавао и јако упориште имао Четнички покрет. У селу се налази споменик Двема партизанкама и лепој Шапчанки које су на путу за Ужице залутале уз Дервенту. Такође, у селу се налази ВОДОВОД, из кога се водом снабдева већина околних села, Севојно и Ужице. Од познатијих Поточањаца, могу се издвојити Влајко Брковић, бизнисмен и дугогодишњи генерални директор Ваљаонице бакра и алуминијума (1960-1973), Андрић Јован, доктор наука, Радослав Пауновић, доктор агрономије, Добросав Андрић, директор Првог партизана, Милутин Чолић, оснивач међународног филмског фестивала "ФЕСТ". У селу имамо становнике породица Петровић, Драшкић, Пауновић, Андрић, Бугариновић, Чолић, Карапанџић, Пузовић, Обрадовић, Токмаковић, Дејовић, Николић, Радовановић, Кораћ, Станимировић, Љубојевић, Вучковић, Ђоковић, Радовић, Стефановић, Јовановић, Јовичић, Љескић, као и многе друге.

Демографија уреди

У насељу Поточање живи 429 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,8 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 158 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	573
1953.	602
1961.	620
1971.	561
1981.	592
1991.	564	560
2002.	518	523

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	517	99,80%
Муслимани	1	0,19%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	4	0
80+	1	5
75—79	9	19
70—74	20	15
65—69	14	23
60—64	13	13
55—59	9	15
50—54	23	17
45—49	27	24
40—44	16	25
35—39	11	11
30—34	15	16
25—29	21	14
20—24	23	16
15—19	15	15
10—14	11	9
5—9	14	10
0—4	8	17
Просек :	40,8	43,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	108	114	132	139	153	152	158

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	38	22	40	14	10	6	1	0	1	3,28

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	221	63	143	12	3
Женски	228	36	143	43	6
УКУПНО	449	99	286	55	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	113	11	0	0	61
Женски	68	9	0	0	21
УКУПНО	181	20	0	0	82
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	7	12	1	13
Женски	1	1	16	7	2
УКУПНО	2	8	28	8	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	5	1	0
Женски	0	0	1	0	7
УКУПНО	1	0	6	1	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	2
УКУПНО	1	0	0	2

Референце уреди

^ Ливац Боре и римски мост („Политика”, 26. фебруар 2017)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] Ливац Боре и римски мост („Политика”, 26. фебруар 2017)

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]