Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски

Правитељствујушчи сенат црногорски и брдски је био орган централне власти у Старој Црној Гори и Брдима, који је основао Петар Други Петровић Његош (1830-1851), као резултат потребе да се Сенат тј. Кулук реформише и више уздигне изнад племенских подела. Русија је претходно послала своје опуномоћенике Ивана Вукотића и Матеју Вучићевића који су имали задатак да уреде државне органе. Сенат је прво имао 16, а потом 14 сенатора. Сенатори су бирани од најистакнутијих појединаца неводећи рачуна о племенској припадности. Први председник Сената је био Иван Вукотић, а његов заменик је био Матеја Вучићевић. Његош је овај орган држао под својом контролом, а када му је било јасно да Вукотић настоји да узме сву световну власт у своје руке, предузима одлучан корак и смењује председника и његовог заменика који се потом враћају за Русију. Нови председник сената је постао рођени Његошев брат Перо а заменик рођак Ђорђије Петровић.

Области Старе Црне Горе и Брда на карти из 1862. године

Сенат је пре свега био задужен за судску власт као и за надзор над осталим органима, али се његове одлуке нису спроводиле док их не потпише владика. Сенатори су стално боравили на Цетињу и примали плату.

Предсједници Сената

• Иван Вукотић, први, 1832 — 1834
• Перо Томов Петровић, 1837 — 1853
• Ђорђије Петровић, 1853 — 1857
• Мирко Петровић Његош, 1857 — 1867
• Божо Петровић Његош, 1867 — 1879

Укидање

1879. године основан је Велики Суд (највиша судска инстанца у Црној Гори). Укинут је Сенат и основан Државни савјет и министарства.

Види још

• Црна Гора (1697-1852)
• Правитељство суда црногорског и брдског
• Правитељствујушчи сенат
• Правитељствујушчи совјет сербски

Литература

• Дурковић-Јакшић, Љубомир (1957). Србијанско-црногорска сарадња (1830-1851). Београд: Научно дело. 
• Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј. 
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу. 
• Милићевић, Јован (1981). „Црна Гора 1797-1851”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 159—211. 
• Миловић, Јевто М. (1984). Петар II Петровић Његош у свом времену. Титоград: Црногорска академија наука и умјетности. 
• Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung. 
• Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. стр. 265—354.