Прашка школа или Чешка школа је термин који се незванично користи за студенте из бивше Југославије који су завршили Филмску и ТВ школу Академије уметности у Прагу, Чешка Република (ФАМУ) оквирно у периоду од 1965. до 1975. године.

Иако су неки отишли на студије раније, неки касније, њихова се имена углавном заједно помињу као да су једна генерација: Срђан Карановић, Горан Марковић, Лордан Зафрановић, Горан Паскаљевић и Рајко Грлић.[1] Чланом Прашке школе понекад се сматра и Емир Кустурица, рођен 1954. године. Карактеристично је да се њихов период студирања поклапа са периодом превирања у Чехословачкој такозваног Прашког пролећа.[2]

Како су сви они крајем 1960-их и почетком 1970-их били студенти ФАМУ-а, на директоре Прашке школе највише су утицали директори Чехословачког Новог таласа, као што су Милош Форман, Јиржи Менцл и Оскаром награђени професори ФАМУ-а Јан Кадар и Елмар Клос.[3] Догађаји из Прашког пролећа и инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968. такође су снажно утицали на Прашку школу и формирали основу за лабаво дефинисану групу.[4]

Прашки ђаци уреди

Велики број студената са територије бивше СФРЈ завршио ФАМУ да би касније дали значајан допринос "Југословенској кинематографији", допринос кинематографијама у земљама насталим после распада СФРЈ али и светској кинематографији.[5] Сваки понаособ је био посебна личност са посебним сензибилитетом па су често истицали како то "није иста школа". Чињеница је да су имали сјајне професоре "оскаровце" и у то време посебне услове које је пружала Прашка академија тако да им је вероватно заједничка карактеристика "висок квалитет" у реализацији филмова.

Најчешће се помињу "Прашки ђаци" као да су једна генерација: Срђан Карановић, Горан Марковић, Лордан Зафрановић, Горан Паскаљевић и Рајко Грлић.

Тешко је набројати све оне који су у њихово време али и пре и после завршили студије на"ФАМУ" и дали велики допринос светској кинематографији:

Препознавање и критика појма уреди

У легитимност термина Прашка школа се понекад сумња, јер сами чланови никада нису користили тај термин да описују свој рад, а њихов рад је варирао у уметничком сензибилитету и редитељском приступу, понекад и знатно.[6] Марковић је 1990. године написао књигу Чешка школа не постоји у којој описује своје дане на ФАМУ, своје односе са осталим студентима и њихове уметничке сличности и разлике.[7] У интервјуу из 2001. године, Карановић је изразио оштро противљење том термину, рекавши:

Међутим, ретроспективе Прашке школе одржане су у Београду 2001, и у Загребу 2014, када су се сви почетници Прашке школе, осим Карановића, срели и присећали својих прашких година. У августу 2014. Зафрановић, Марковић, Паскаљевић и Грлић су најавили да ће први пут снимати заједно. Грлић и Марковић су рекли да ће се у знак сећања на њиховог професора Елмара Клоса снимити антологијски филм са радним називом Нирвана.[3] Међутим, овај филм никада није настао. У септембру 2018. године, програм посвећен Прашкој школи под називом Ми из Прага 1968.-2018. одржана је у Ријеци, а у трибину су се укључили Паскаљевић, Карановић, Зафрановић и Грлић.

Од 2021. године сви оснивачи Прашке школе су и даље живи и активни, осим Горана Паскаљевића, који је преминуо 25. 9. 2020. године.

Признања уреди

"Прашки ђаци" су добијали и још добијају награде на разним филмским фестивалима: у бившој СФРЈ, у земљама насталим после распада СФРЈ, али и на престижним светским фестивалима: Кан, Венеција, Берлин[8],Пула, Сан Себастијан...

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Kino Tuškanac - Filmski programi”. Kino Tuškanac (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  2. ^ Сајт "П.У.Л.С.Е"
  3. ^ а б Doba_nevinosti (2014-08-17). „Novi kadrovi: GORAN MARKOVIĆ - INTERVJU”. Novi kadrovi. Приступљено 2021-12-25. 
  4. ^ „Praška škola: Pametni filmovi mogu biti napravljeni za široku publiku”. Novi list (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-25. 
  5. ^ „Официјелни сајт ФАМУ”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 27. 12. 2020. 
  6. ^ „Praska Skola Ne Postoji | Preporuke Filmova”. www.filmovipreporuke.com (на језику: енглески). 2012-12-07. Приступљено 2021-12-25. 
  7. ^ „Goran MARKOVIĆ - Tri priče o samoubicama (knjiga priča), bi(bli)ografija” (на језику: српски). Приступљено 2021-12-25. 
  8. ^ Официјелне сајт Берлинскогфестивала

Спољашње везе уреди