Прашка школа

Прашка школа или Чешка школа је термин који се незванично користи за студенте из бивше Југославије који су завршили Филмску и ТВ школу Академије уметности у Прагу, Чешка Република (ФАМУ) оквирно у периоду од 1965. до 1975. године.

Иако су неки отишли на студије раније, неки касније, њихова се имена углавном заједно помињу као да су једна генерација: Срђан Карановић, Горан Марковић, Лордан Зафрановић, Горан Паскаљевић и Рајко Грлић.^[1] Чланом Прашке школе понекад се сматра и Емир Кустурица, рођен 1954. године. Карактеристично је да се њихов период студирања поклапа са периодом превирања у Чехословачкој такозваног Прашког пролећа.^[2]

Како су сви они крајем 1960-их и почетком 1970-их били студенти ФАМУ-а, на директоре Прашке школе највише су утицали директори Чехословачког Новог таласа, као што су Милош Форман, Јиржи Менцл и Оскаром награђени професори ФАМУ-а Јан Кадар и Елмар Клос.^[3] Догађаји из Прашког пролећа и инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968. такође су снажно утицали на Прашку школу и формирали основу за лабаво дефинисану групу.^[4]

Прашки ђаци уреди

Велики број студената са територије бивше СФРЈ завршио ФАМУ да би касније дали значајан допринос "Југословенској кинематографији", допринос кинематографијама у земљама насталим после распада СФРЈ али и светској кинематографији.^[5] Сваки понаособ је био посебна личност са посебним сензибилитетом па су често истицали како то "није иста школа". Чињеница је да су имали сјајне професоре "оскаровце" и у то време посебне услове које је пружала Прашка академија тако да им је вероватно заједничка карактеристика "висок квалитет" у реализацији филмова.

Најчешће се помињу "Прашки ђаци" као да су једна генерација: Срђан Карановић, Горан Марковић, Лордан Зафрановић, Горан Паскаљевић и Рајко Грлић.

Тешко је набројати све оне који су у њихово време али и пре и после завршили студије на"ФАМУ" и дали велики допринос светској кинематографији:

Препознавање и критика појма уреди

У легитимност термина Прашка школа се понекад сумња, јер сами чланови никада нису користили тај термин да описују свој рад, а њихов рад је варирао у уметничком сензибилитету и редитељском приступу, понекад и знатно.^[6] Марковић је 1990. године написао књигу Чешка школа не постоји у којој описује своје дане на ФАМУ, своје односе са осталим студентима и њихове уметничке сличности и разлике.^[7] У интервјуу из 2001. године, Карановић је изразио оштро противљење том термину, рекавши:

„

Мислим да је свима одавно досадио термин Прашка школа. Не могу да порекнем да сам студирао у Прагу, да сам много – али не све – тамо научио и да сам стекао трајна пријатељства са колегама из бивше Југославије који су тамо студирали у исто време. А ипак, сматрам да смо сви ми веома различити уметници и само у неким нашим филмовима се могу наћи наговештаји утицаја чешке кинематографије 1960-их. Ценим филмове Рајка Грлића, Горана Марковића, Горана Паскаљевића, Лордана Зафрановића и Емира Кустурице веома, али мислим да сви они заслужују да се посматрају појединачно, а не као део ове или било које друге групе.

”

Међутим, ретроспективе Прашке школе одржане су у Београду 2001, и у Загребу 2014, када су се сви почетници Прашке школе, осим Карановића, срели и присећали својих прашких година. У августу 2014. Зафрановић, Марковић, Паскаљевић и Грлић су најавили да ће први пут снимати заједно. Грлић и Марковић су рекли да ће се у знак сећања на њиховог професора Елмара Клоса снимити антологијски филм са радним називом Нирвана.^[3] Међутим, овај филм никада није настао. У септембру 2018. године, програм посвећен Прашкој школи под називом Ми из Прага 1968.-2018. одржана је у Ријеци, а у трибину су се укључили Паскаљевић, Карановић, Зафрановић и Грлић.

Од 2021. године сви оснивачи Прашке школе су и даље живи и активни, осим Горана Паскаљевића, који је преминуо 25. 9. 2020. године.

Признања уреди

"Прашки ђаци" су добијали и још добијају награде на разним филмским фестивалима: у бившој СФРЈ, у земљама насталим после распада СФРЈ, али и на престижним светским фестивалима: Кан, Венеција, Берлин^[8],Пула, Сан Себастијан...