Пресечена хумка Остојићево
Безимена хумка приказана на неким старим мапама[1] код Остојићева у Банату, пресечена је и делом уништена 1857.[2] градњом пруге Сегедин–Кикинда.[3][4]
 Пресечена хумка
|
|
 | |
  |
|
| Назив хумке или групе: | Пресечена хумка |
|---|---|
| Кодни назив: | BAN045 |
| Тип: | Тумул, курган |
| Локација (општина): | |
| Традиционални назив: | Нема |
| Порекло назива: | Нема |
| Историјски период: | III-I.век п. н. е.—III.век |
| Епоха: | Непознато |
| Порекло (култура): | |
| Димензије (приближно): | 60×53 m |
| Висина (приближно): | 2 m (данас) |
| Материјал: | Земља |
| Стање: | Лоше |
| Археолошки истражено: | Не |
Занимљиво је да упркос пресецању шинама, хумка се и даље види, међутим остатак њеног материјала се развлачи на широкој површини, као део њиве која се интензивно преорава, а други, нешто заштићенији део је под воћњаком.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Мапе Аустроугарских војних премера Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2015), 1763-1887 (Military Mapping Survey of Austria-Hungary)
- ^ Stefan Milankov: Kikinda Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2017) – istorija grada
- ^ Нада Борош: Istorija pruge Velika Kikinda – Veliki Bečkerek – сајт ilovezrenjanin (Одломак из књиге „Банат је као прича“, Зрењанин 2011)
- ^ „125. godina železničke pruge V. Kikinda - V. Bečkerek”. Архивирано из оригинала 02. 01. 2017. г. Приступљено 01. 01. 2017.
Литература уреди
- Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
- Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)
